EasyLearn

• Da bi u provodniku postojala električna struja potrebno je da u njemu stalno postoji električno polje koje prouzrukuje kretanje slobodnih nosilaca naelektrisanja.
• Izvori električne struje su uređaji koji postižu stalnu električnu struju u provodniku.
• Polovi izvora se označavaju sa "+" i "-".
• Procesi koji kao rezultat daju razdvajanje i uređeno kretanje slobodnih naelektrisanih čestica u el. izvorima su mehanički rad, hemijska reakcija i drugi u kojima dolazi do pretvaranja nekog oblika energije u električnu energiju.
• Spoljašnje električno kolo čini provodnik koji spaja polove električnog izvora, koje je složeno ukoliko sadrži potrošače (sijalicu, merni istrument itd.,,).
• Unutrašnje električno kolo je električni izvor sa procesom razdvajanja naelektrisanja.
• Unutrašnje i spoljašnje električno kolo zajedno čine zatvoren strujni krug, odnosno, električno kolo.
• Jednosmerna struja je struja koja u električnom kolu protiče uvek u istom smeru.
• Izvori jednosmerne el. struje su baterije (1,5 V) i akumulatori (12 V).
• Da bi se dobili elektični izvori većeg napona serijski se povezuju dva ili više el. izvora
• Elektromotorna sila predstavlja električni napon na krajevima izvora - izmedju njegovih krajnjih polova.
• Naizmenična struja je struja čiji se smer u provodniku stalno menja.
• Električna mreža je izvor napajanja potrošača naizmeničnom strujom (50 Hz) 

• Električna struja ima različita dejstva:

1. toplotno (bojler, grejač pegle) 
2. svetlosno (električne svetiljke)
3. mehaničko (elektromotor) 
4. magnetno (elektromagnet)
5. hemijsko (elektroliza vode)

• Pri svim dejstvima jedan vid energije (električna) pretvara se u neki drugi. I za ove procese važi princip održanja energije. Ovi procesi nisu jednosmerni jer se mogu odvijati i u suprotnom smeru.
• Bilo koji uređaj koji trši električnu energiju zovemo "potrošač".

• Jačina električne struje (I) je osnovna skalarna fizička veličina koja je jednaka količniku prenesene količine elektriciteta i vremena za koje je to učinjeno. Njena jedinica je amper (A).
• Jačina električne struje predstavlja količinu elektriciteta koja se u jedinici vremena prenese kroz poprečni presek provodnika.
• Ako se jačina el. struje ne menja tokom vremena, važi:

• Izvedena jedinica količine elektriciteta glasi:

             1C = 1A 1s = 1 As

• Personifikacija - davanje ljudskih osobina neživim stvarima i nepostojećim bićima.
• Onomatopeja - prenošenje i oponašanje glasova i zvukova iz prirode.
• Epitet - reč ili grupa reči koja ističe važnu osobinu glavnog pojma koji bliže određuje. Ima značajnu estetsko-poetsku funkciju u književnom delu.
• Gradacija - postepeno nabrajanje slika, događaja, osećanja ili postupaka likova.
• Apostrofa - neposredno obraćanje uglavnom odsutnim ličnostima, predmetima i apstraktnim pojmovima.
• Poređenje (komparacija) - upoređivanje manje poznatog pojma sa nekim sličnim, nama vise poznatim.
• Metafora (skraćeno poređenje) - opisivanje jednog predmeta ili pojave pomoću drugog, njemu sličnog, gde reči nemaju doslovno, već preneseno značenje.
• Alegorija - proširivanje prenesenog značenja reči na celu pesničku sliku, tj. više metafora u jednoj pesničkoj slici.
• Aliteracija - ponavljanje istih suglasnika ili suglasničkih grupa u nizu reči ili stihu.
• Asonanca - ponavljanje istog samoglasnika u stihu. Upotrebljava se da bi pojačali zvučnost stihova i naglasili izražajnost pesničkog jezika.
• Simbol - reč koja označava neki konkretan predmet, a upućuje na neki apstraktan pojam ili grupu pojmova.

• Električna struja je usmereno kretanje naelektrisanja u električnom polju.
• Električna struja teče sve dok postoji razlika električnih potencijala - električni napon.
• Prenosioci električne struje su slobodni nosioci naelektrisanja.
• Da bi došlo do usmerenog toka naelektrisanja kroz neki provodnik neophodno je da se njegovi krajevi nalaze na različitim potencijalima.
• Električni napon jeste veličina koja dovodi do toka naelektrianja i pojave električne struje, odnosno, potencijalna razlika.
• Električno polje je usmereno od tačke višeg potencijala ka tački nižeg. Tačka višeg potencijala se obeležava sa "+" a tačka nižeg sa "-".
• Čvrste supstancije mogu biti veoma loši provodnici - izolatori (plastika, guma, suvo drvo...), ali i izuzetno dobri (metali ili grafit).
• Nosioci električne struje kod metala su elektroni.
• Tečnosti su relativno slabi provodnici električne struje, izuzetak su metali u tečnom agregatnom stanju i rastvori.
• Provodljivost vode se povećava dodavanjem soli, kiselina ili baza.
• Tečnost koja je provodnik električne struje nazivamo elektrolit.
• U elektrolitima se uvek nalaze pozitivni i negativni joni okruženi molekulima vode. Takvo razdvajanje supstancije na jone naziva se elektrolitička disocijacija.
• Nosioci električne struje u elektrolitima su joni.
• Gasovite supstancije su veoma dobri izolatori ali i one mogu da se jonizuju - nelektrišu.
• Pri jonizaciji, molekuli vazduha ostaju bez jednog ili više elektrona i postaju pozitivno naelektrisani joni.
• Nosioci električne struje u gasu su elektroni i joni.

• Ozon je molekul kiseonika koji se sastoji od tri atoma.
• U nižim slojevima  atmosfere je zagađivač ali u stratosferi (20-30km iznad površine Zemlje) on grdi zaštitni sloj - ozonski omotač. Ozon deluje štetno na čoveka - izaziva promene u mozgu, srcu i jetri, oštećuje krvna zrnca, smanjuje kapacitet pluća i ubrzava starenje.
• Ozonski omotač štiti Zemlju od negativnog delovanja UV zračenja jer ima osobinu da upija ultraljubičaste sunčeve zrake.
• Oštećenja u ozonskom omotaču, poznatija kao "ozonske rupe", nastaju oslobađanjem freona u atmosferu. To su, zapravo, razređeni i istanjeni delovi atmosfere kroz koje Sunčevo zračenje počinje da ugrožava život na Zemlji.
• Freoni su nezapaljiva, stabilna i netoksična jedinjenja koja se drugačije nazivaju hlorfluorugljovodonici (CFC jedinjenja). Koriste se u industriji sprejeva, proizvodnji rashladnih uređaja, proizvodnji plastičnih pena, sterilizaciji medicinskih instrumenata.

• Prva oštećenja ozonskog omotača primećena su 1985. godine na Južnom polu, iznad Antartika.
• Ozon prirodno nastaje u gornjim slojevima atmosfere pod dejstvom sunčevog ultraljubičastog zračenja.
• Dugotrajno izlaganje UV zracima može dovesti do raka kože i katarakte. Takođe, kod biljaka ono usporava proces fotosinteze i uništava fitoplanktone.