EasyLearn

• Fonetika je deo nauke o jeziku koji proučava glasove i njihove promene. Ona je i fiziološka i fizička nauka.
• Govorni organi ljudskog tela su:

1. pluća, trbušni mišići, dijafragma i dušnik - skupljanje, istiskivanje i sprovođenje vazduha
2. glasne žice, jezik, zadnje i prednje nepce, alveole, zubi i usne - proizvođenje glasova
3. ždreona, usna i nosna duplja - pojačavanje glasova

• Glas je proizvod druge i treće skupine govornih organa.
• Tri sastavna elementa glasa su: jačina, visina i boja.
• Jaćina zavisi od amplitude, ukoliko je amplituda veća - utoliko je glas jači.
• Visina zavisi od brzine kojom trepereće telo treperi - što je veći broj treptaja u jedinici vremena, to je glas viši.
• Boja je određena oblikom rezonatora (ždreona duplja, usta, nos). Svaki čovek ima posebnu boju glasa jer je oblik govornih rezoatora kod svakog pojedinca različit.

Srpski jezik 

Srpski jezik spada u indoevropsku porodicu jezika, koju čine jezici koji potiču od istog jezika.

Indoevropska grupa jezika se danas deli na više grana, a jedna od tih grana je slovenska grupa jezika, kojoj pripada srpski jezik. Od jednog zajedničkog prajezika, koji se u nauci naziva praslovenski, izdvojile su se tri jezičke grupe: istočnoslovenska, zapadnoslovenska i južnoslovenska.

Istočnoslovenska grupa: ruski, beloruski, ukrajinski;

Zapadnoslovenska grupa: poljski, češki, slovački;

Južnoslovenska grupa: slovenački, makedonski, bugarski, srpski;

Dijalekti

Srpskim jezikom govore Srbi u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ali se govor razlikuje u određenim krajevima. Ovi govori koji imaju posebne osobine su dijalekti srpskog jezika, koje delimo po:

•  izgovoru nekadašnjeg glasa "jat";
•  gramatičkim osobinama (broj akcenata, padeža itd.)

Ekavski (dete) i (i)jekavski (dijete) su književni izgovori, a ikavski (dite) nije.

- Podela prema zameni nekadašnjeg glasa "jat":

Skinula sam nove pesme sa neta. (ekavski izgovor)

Skinula sam nove pjesme sa neta. ((i)jekavski izgovor)

Kratkom E u ekavskom odgovara JE u (i)jekavskom, a dugom E odgovara IJE u (i)jekavskom.

U književnnom jeziku pravilno je jotovanje glasova L i N, a jotovanje T i D je nepravilno.

djevojka ne đevojka 

Ponekad se jotovanje u (i)jekavskom izgovoru javlja kao I prema E u ekavskom:

dio, vijavica, smijati se...

-Podela prema gramatičkim osobinama govora:

1. Prizrensko-timočki dijalekat

- Ja vino točim, vino ne pijem; pesnu iskam, pesnu ne slušam, a sve zaradi tebe, Zone!... U lov idem, pušku ne ispalim! Ništo ne znajem za sebe, a sve zaradi tebe... Ja si idem, pa... kako onoj govedo kada se, ete, napase od travku zanovet... brljiv stado', Zone!
- He!...
Mane ućuta. Nastade mala pauza. Mane se maši tabakere i stade praviti cigaru.
- Pušti me! - otima se Zona.
- Ostani jošte malko! - zaustavlja je Mane. - Vardaj, Vaske!... Od tatka mi ostade kuća i lojze i njive... a ja si i sam jošte kupi i spečali. Znajem si zanajat, esnaf-čovek sam...
- Znajem...
- Imam si dućan.
- Znajem, de.
- I mušterije imam sijasvet...
- Dobro, de!

                                                              "Zona Zamfirova",Stevan Sremac

osobine ovog dijalekta:

• postoji samo jedan akcenat, koji može da se javi na bilo kom slogu u reči
• ima samo dva padeža: nominativ i akuzativ
• upotrebljava se zamenica si za sva lica
• futur se gradi od prezenta glagola HTETI i prezenta glagola koji se menja

2. Kosovsko-resavski dijalekat

 Ovaj Ljubisa, nije ko drugi kafedzije, bio pijanica i opste retko se napivao, a kad se napije, sedne pa place.Namesti se na tronosku kraj sporeta, pusi cigaru, a niz nos mu i obrazi lete suze ko da mu u oci uso dim.I onda govori kako mu zivot otiso u nista i kako vise nema zasta da zivi.
 "Ja sam se," veli, " s moj zivot razminuo kaj da se nikad nismo ni sreli, a to sto sad zivim, nije zivot, no svinjska balega. Ja nemam zasta da zivim."
Sam tako.
A sutradan opet vazdan radi ko da nije bilo nista.I ono juceranje ne spominje......

                                                             "Petrijin Venac", Dragoslav Mihailovic

osobine ovog dijalekta:

• javljaju se samo dva akcenta
• javlja se sažimanje samoglasnika
• u instrumentalu jednine često se dodaje nastavak -em
• izjednačavaju se akuzativ i lokativ

3. Šumadijsko-vojvođanski dijalekat

- Oho! - cudi se pop Spira. - Kol'ko to izbi?
- Sedamnaest, ali to je upravo dvanaest... morate uvek pet opcigovati, - veli pop Cira - pa onda je taman tacno toliko sati.
- Pa pre ste opcigovali cetir?
- The, pre onako, a od nekog vremena ovako. Sad ovako poc'o, pa sta mu znate? - veli pop Cira.
- A sto ga ne date da se opravi? - veli pop Spira. - Rek'o bi da je dobar sat... mog'o bi jos da posluzi.
- Ta, man'te ga do djavola, - veli gospoja Persa zevajuci i zaklanjajuci usta - a sta vec nismo probali, i kud ga nismo siljali, pa nista.
- Nepopraviv je! - veli pop Cira.

                                                                           "Pop Ćira i pop Spira", Stevan Sremac 

osobine ovog dijalekta:

• javlja se sedam padeža
• javlja se sažimanje samoglasnika
• zastupljeni su svi akcenti
• u nekim rečima javlja se i umesto e

4. Zetsko-raški dijalekat 

Milovan Janičin Vujošević, iz Brskuta, reka je:
»Ja sam, tako mi duše, svakoga čoeka moga na mejdan dobit!«
Pitali su ga:
»Kako, striko Milovane?«
Milovan:
»Lasno, duše mi! On se naijedi, pa me psuje, skačući i drkteći od ijeda! Ja ne govorim
ništa. Kad sjutradan, on ka kvasan, stidi se i kaje od svojije riječi! Eto, ja dobio, a on
izgubio!«

                                              Primjeri čojstva i junaštva, Marko Miljanov

osobine ovog dijalekta:

• javljaju se samo silazni akcenti, koji se mogu naći na bilo kom slogu
• umesto lokativa se javlja akuzativ
• čuvaju se stari nastavci u zameničkoj promeni
• infinitiv je bez -i

5. Istočnohercegovački dijalekat

Srbija je gotovo sva, osim đekoji mali mjesta pored veliki voda, brdovita; i sva je, oim đekoji kamenjaka po velikim brdima, i mjesta, kud su sela i varoši, zarasla u šumu, ponajviše rastovu i bukovu... Iz sviju brda teku nebrojeni potočići na sve strane, koji se malo-pomalo skupljaju u velike rijeke.

                                                    Srpska istorija našega vremena, Vuk St. Karadžić

osobine ovog dijalekta:

• javljaju se svi akcenti
• javlja se sedam padeža
• dosledno se vrši (i)jekavsko jotovanje
• često se nejavlja glas H

Književni jezik je opšti, zvanični jezik, koji ima svoju jasno određenu normu. U osnovi književnog jezika ekavskog izgovora je šumadijsko-vojvođanski dijalekat, a književnog jezika (i)jekavskog izgovora je istočnohercegovački dijalekat.

Razlika između narodnog i književnog jezika:

Narodni jezik                             Književni jezik

- koristi se na ograničenoj              - koristi se na celokupnoj teritoriji

  teritoriji                                    - u zvaničnoj upotrebi

- u nezvaničnim prilikama               - u govoru i pisanju 

- u govoru                                  - ustaljen i pravilan

- neujednačen je i raznolik 

Glas je jedinica govora. Slovo je pisani znak za glas.

• U srpskom jeziku ima 30 glasova i 30 slova, dakle svaki glas ima jedan pisani znak. 

Svi glasovi se dele na samoglasnike i suglasnike.

Samoglasnici se izgovaraju tako što vazdušna struja slobodno prolazi između govornih organa, zbog čega oni spadaju u nelokalizovane glasove, tj. one kojima se ne može odrediti mesto izgovora u govornom aparatu. Pri njihovom izgovoru glasne žice trepere čime se stvara ton. Zato su svi samoglasnici zvučni glasovi.

U srpskom jeziku postoji pet samoglasnika: a, e, i, o, u.

Suglasnici se izgovaraju tako što vazdušna struja nailazi na neku prepreku u usnoj duplji, zbog čega  suglasnici spadaju u lokalizovane glasove, tj. one kojima se može odrediti mesto izgovora u govornom aparatu. Neki suglasnici su bezvučni dok su drugi zvučni, samim tim, pri izgovoru nekih suglasnika glasne žice trepere, a pri izgovoru ostalih, glasne žice ne trepere.

• Podela suglasnika po zvučnosti

ZVUČNI:      B,D,G,Đ,Ž,Z,Dž;

BEZVUČNI:   P,T,K,Ć,Š,S,Č,F,H,C; 

Suglasnik R može ponekad biti i samoglasnik, pa takvo R postaje nosilac sloga(slogotvorno R).

Suglasnici se, takođe, dele prema tome kako se stvaraju, odnosno, kako se "čuju", na šumne suglasnike i sonante.

Šumni (pravi) suglasnici se izgovaraju tako što vazdušna struja nailazi na prepreku, pa se čuju kao šumovi. U srpskom jeziku ima 17 šumnih suglasnika:

b,p,d,t,g,k,đ,ć,ž,š,z,s,dž,č,f,h,c.

Sonanti se izgovaraju tako što glasne žice trepere, ali vazdušna struja nema potpuno slobodan prolaz, pa se čuju kao tonovi popraćeni šumom. Prema tome, svi sonanti su zvučni, i ima ih osam:

v,r,l,j,m,n,nj,lj.

Podela suglasnika po mestu izgovora izgleda ovako:

ZADNJONEPČANI: k,g,h;

PREDNJONEPČANI: j,lj,nj,ć,đ,č,dž,š,ž;

JEZIČNI: l,r,n;

USNENI: b,p,m;

USNENO-ZUBNI: v,f;

ZUBNI: d,t,z,s,c;

AFRIKATE(SLIVENI): đ,ć,dž,č,c; 

Zamagljene prozore behu iscrtale kapljice kiše.

Iako sam zakasnila samo par minuta, oni su već bili otišli.

Pluskvamperfekat je složen ličan glagolski oblik koji označava radnju koja se vršila ili izvršila, pre neke druge, prošle radnje.

Gradi se na dva načina:

1. od perfekta pomoćnog glagola BITI i radnog glagolskog prideva koji se menja:

         1. bio/bila/bilo sam uradio/la/lo      1. bili/bile/bila smo uradili/le/la

         2. bio/bila/bilo si uradio/la/lo         2. bili/bile/bila ste uradili/le/la

         3. bio/bila/bilo je uradio/la/lo         3. bili/bile/bila su uradili/le/la

    2. od imperfekta pomoćnog glagola BITI i radnog glagolskog prideva koji se menja:

         1. bejah(beh) uradio/la/lo        1. bejasmo(besmo) uradili/le/la

         2. bejaše(beše) uradio/la/le      2. bejaste(beste) uradili/le/la

         3. bejaše(beše) uradio/le/la      3. bejahu(behu) uradili/le/la 

Sve što budem našla, pokazaću i vama.

Dođite do mene kada vam budu završili časovi.

Sanja će doći ako je budete pozvali.

Futur II je složen ličan glagolski oblik koji označava radnju koja će se desiti u budućnosti, ali pre neke druge, buduće radnje. 

Gradi se od prezenta pomoćnog glagola BITI i radnog glagolskog prideva glagola koji se menja. 

Futur II glagola ČITATI:

1. budem čitao/la/lo    1. budemo čitali/le/la
2. budeš čitao/la/lo     2. budete čitali/le/la
3. bude čitao/la/lo       3. budu čitali/le/la 

Odoh, vidimo se sutra.

Moj brat je izašao, rekoh ti već. 

Eno ga, zamače za ugao. 

Aorist označava prošlu radnju koja se dogodila neposredno pre trenutka govorenja ili u toku govorenja.

Naziva se i pređašnje ili svršeno vreme i gradi se od glagola svršenog vida. Mogu se upotrebljavati i glagoli nessvršenog vida ali je potrebno da se nekim jezičkim sredstvima istakne gotovost, završenost, radnje - prilozi za vreme (sada, do sada), rečce (evo, eno, eto).

Aorist se gradi od infinitivne osnove na koju se dodaju nastavci:

1. ako se osnova završava na samoglasnik:

         1. -h         1. -smo

         2.  /          2. -ste

         3.  /          3. -še

   2.  ako se osnova završava na suglasnik:

         1. -oh        1. -osmo

         2. -e          2. -oste

         3. -e          3. -oše 

 Aorist je ličan, prost glagolski oblik.

Aorist pomoćnih glagola BITI i HTETI:

BITI                        HTETI

1. bih     1. bismo      1. htedoh (hteh)    1. htedosmo (htesmo)

2. bi       2. biste       2. htede (hte)        2. htedoste (hteste)

3. bi       3. biše        3. htede (hte)        3. htedoše (hteše)

• Izričnim rečenicama se izriče sadržaj glagola govorenja, mišljenja, osećanja i opažanja.

         najčešci glagoli: reći, kazati, saopštiti, pričati, pitati, misliti, verovati, videti, gledati, čuti,želeti, voleti....

                               Ana mi je rekla da putuje.

              zavisnoupitna: Reci mi koliko ima do kraja.

         obeležja: da, kako, da li, ko, šta, gde, kad, koliko;

         funkcija: pravi objekat                             odgovor na pitanje: ŠTA? 

• Odnosne rečenice bliže određuju pojam na koji se odnose. 

                                  Došao je dečak koji živi preko puta.

         obeležja: koji, čiji, kakav, ko, gde, što, koliki;

         funkcija: atribut, apozicija, subjekat, objekat

• Mesne rečenice označavaju mesto vršenja radnje.

                           Idem negde gde nema gužve.

         obeležja:gde,kuda,odakle,dokle,kamo,otkud(a),tud(a),ovde,ovuda,tu,tamo,kad;

         funkcija: priloška odredba za mesto               odgovor na pitanje: GDE? 

• Vremenske rečenice označavaju vreme vršenja radnje.

                           Pozvaću te kad stignem kući.

         obeležja: kad, dok, čim, pošto, pre nego što, dok, kako;

         funkcija: priloška odredba za vreme               odgovor na pitanje: KAD?

• Uzročne rečenice označavaju uzrok vršenja radnje.

                           Nije došla u školu zato što je bolesna.

         obeležja: jer, pošto, što, zato, što, budući da, kako, kad;

         funkcija: priloška odredba za uzrok                    odgovor na pitanje: ZAŠTO?

• Uslovne rečenice označavaju uslov vršenja radnje.

                           Ići ću napolje ako bude sunčano.

        obeležja: ako, kad, da, ukoliko, li;

        funkcija: priloška odredba za uslov

• Dopusne rečenice označavaju da se radnja glavne rečenice ostvaruje uprkos značenju zavisne rečenice.

                           Išli smo iako je padala kiša.

        obeležja: iako, mada, premda;

        funkcija: priloška odredba za dopuštenje;

• Namerne rečenice označavaju cilj, svrhu vršenja radnje.

                           Došao je da bi te video.

        obeležja: da, kako, li, ne bi li, eda bi, kako bih;

        funkcija: priloška odredba za cilj;                   odgovor na pitanje: RADI ČEGA?

• Poredbene rečenice označavaju način vršenja radnje poređenjem.

             za jednakost: Uradila je sve kao što smo se dogovorili.

             za nejednakost: Bolje da izađemo nego da sedimo ovde.

        obeležja: kao što, kao da, kako, koliko, nego što, nego da;

        funkcija: priloška odredba za poređenje, poredbena dopuna;

• Posledične rečenice označavaju posledicu vršenja radnje.

                  Magla je bile toliko gusta da smo se izgubili.

        obeležje: da;

        funkcija: posledična dopuna 

Rečenica je pojam koji u gramatici označava komunikativnu i predikatsku rečenicu.

Moja sestra Sofija misli da treba da upiše gimnaziju.  - Komunikativna

Moja sestra Sofija misli...     - Predikatska   

...da treba da upiše gimnaziju.    - Predikatska 

Komunikativna je svaka rečenica koja počinje velikim slovom a završava se tačkom, upitnikom ili uzvičnikom.  

Predikatska rečenica je rečenica koja je obrazovana pomoću glagola u ličnom glagolskom obliku u službi predikata.

Zavisne predikatske rečenice su one reenice koje ne mogu da stoje samostalno, već su deo druge predikatske rečenice ili sintagme.

...da treba da upiše gimnaziju.    - Zavisna

OBRATI PAŽNJU:

Iza zavisno upitnih rečenica (izrične) se nestavlja upitnik zato što ove rečenice imaju oblik ali ne i funkciju upitnih rečenica.

Reci mi koliko ima do kraja.   Ne: Reci mi koliko ima do kraja? 

Ako izrična rečenica stoji na početku glavne rečenice, odvaja se zapetom.

     Ako bude sunčano, ići ću napolje.

Ako izrična rečenica dolazi na kraju glavne rečenice, ne odvaja se zapetom.

     Ići ću napolje ako bude sunčano.

Kada se odnosna rečenica koja počinje sa ŠTO odnosi na celu rečenicu, odvaja se zapetom.

Lako su pobedili suparnički tim, što nas je veoma iznenadilo. 

Ako se odnosna rečenica može pretvoriti u nezavisnu s veznikom a, odvaja se zapetom.

Učenici VIII2, koji su dežurni, danas nemaju nastavu. > Učenici VIII2, a oni su dežuni, danas nemaju nastavu.

Ako se može dodati onaj uz reč na koju se rečenica odnosi, ona se ne odvaja zapetom.

Igrači koji su igrali prošle subote dobiće nagrade. > Oni igrači koji su igrali prošle subote dobiće

                                                                    nagrade.

Mesne i odnosne rečenice sa prilogom GDE

• Kada se rečenica sa prilogom GDE odnosi na glagol, onda je mesna.

           Idemo gde je tiho.   gde idemo? - gde je tiho

• Kada se rečenica sa prilogom GDE odnosi na imenicu, onda je odnosna.

           Ovo je kuća gde ćemo odsesti.   koja kuća? - gde ćemo odsesti, u kojoj ćemo odsesti

Ako je zavisna rečenica umetnuta odvaja se zapetom.

Prošlog meseca, na Sarin rođendan, otišli smo u bioskop. 

Vremenske i uzročne rečenice sa veznikom POŠTO

• Ako pošto može da se zameni sa nakon što, onda je rečenica vremenska.

Pošto siđete do prodavnice, vratiću vam stvari.

Nakon što siđete do prodavnice, vratiću vam stvari.

• Ako pošto može da se zameni sa budući da ili zato što, onda je rečenica uzročna.

Pošto ne znam Nemački, ne mogu da ti pomognem.

Budući da ne znam Nemački, ne mogu da ti pomognem.