• Magla je zamućenost vazduha nastala kondenzacijom vodene pare u prizemnim slojevima atmosfere, pri čemu je vidljivost smanjena do 1km. Ako je vidljivost između 1 i 2 km to je sumaglica.
  • Najveće oblasti magle su na kontaktu mora i prehlađenog kopna, često i na mestu sudara toplih i hladnih morskih struja.
  • Smog se javlja u velikim gradovima i indusrtijskim oblastima iznad kojih je vazduh zamućen česticama dima, čađi i drugih produkata sagorevanja fosilnih goriva.
  • Oblaci su skupovi vodenih kapljica i sitnih čestica leda obrazovani u slobodnoj atmosferi. Promenljivog su oblika i neprekidno se kreću. Prema visini na kojoj se kreću, dele se na:
  1. niske(do 2km) - sastoje se od vodenih kapljica
  2. srednje(2-6km) - mešavina kapljica i kristala leda
  3. visoke(preko 6km) - od ledenih kristala

        Prema spoljašnjem izgledu, dele se na tri osnovna tipa:

  1. gomilasti (cumulus)
  2. slojeviti (stratus)
  3. perjasto-pramenasti (cirrus)

        i pet prelaznih tipova:

  1. slojevito-gomilasti (stratocumulus)
  2. perjasto-gomilasti (cirrocumulus)
  3. perjasto-slojeviti (cirrostratus)
  4. gomilasto-kišni (cumulonimbus)
  5. slojevito-kišni (nimbostratus)
  • Oblačnost predstavlja veličinu vidljivog neba prekrivenog oblacima. Procenjuje se slobodnim okom i izražava u desetinama neba prekrivenog oblacima. Utiče na količinu sunčeve radijacije, štiti Zemljinu površinu od prevelikog noćnog hlađenja, menja dnevni hod temperature vazduha i smanjuje dnevne amplitude. Oblačnost je veća u oblastima niskog pritiska.
  • Izonefe su linije na karti koje spajaju sva mesta jednake oblačnosti.