EasyLearn

Neka je O data tačka i k broj različit od 0. Ako se figura F preslikava u F1, tako da svakoj tački M figure F odgovara svaka tačka M1 figure F1, tada se OM1=k*OM naziva HOMOTETIJA sa centrom u O i koeficijentom k. Zapisuje se H(O,k).

Osobine homotetije:

• ukoliko je k=1, u pitanju je indentičko preslikavanje
• ukoliko je k=-1, u pitanju je centralna simetrija sa centrom u O
• OM=1/k*OM1

Teoreme: (Dalje)

• Klima (podneblje) nekog mesta ili dela Zemljine površine predstavlja prosečno stanje atmosfere u određenom vremenskom periodu. Ona se menja, ali mnogo sporije od vremena.
• U zavisnosti od upadnog ugla Sunčevih zraka, izdvajaju se tri klimatska pojasa:

1. žarki - između povratnika
2. umereni - između povratnika i polarnika
3. hladni - od polarnika do polova

• U zavisnosti od temperature i količine padavina, izdvajaju se četiri klimatska pojasa:

1. Ekvatorijalni pojas - do 10*N i S, Kongo, ostrva Malajskog arhipelaga i sliv Amazona. Ima toplu i vlažnu klimu, sa malim dnevnim i godišnjim amplitudama. Prosečna godišnja temperatura je 24-28*C. Obilje padavina i bujne vegetacije.
2. Tropski pojas - duvaju pasati i monsuni; izdvajaju se tri tipa klime u ovom pojasu: tropska (visoke temperature tokom cele godine), monsunska(hladnije zime i kišovitija leta) i pustinjska(izrazite dnevne amplitude i mala količina padavina). Tropska je zastupljena oko ekvatora u Africi, Južnoj i Severnoj Americi, monsunska je zastupljena u jugoistočnoj Aziji i severnoj Australiji a pustinjska u Africi, Arabijskom poluostrvu i centralnoj Australiji.
3. Suptropski pojas - između 25* i 40* N i S. Klimatski tipovi ovog pojasa su: sredozemni(Sredozemlje, Kalifornija, jug Afrike i Australije) - vrela, sunčana i suva leta, blage i kišovite zime; vlažni suptropski tip (Florida, primorje Kine) - hladne i suve zime i topla i kišovita leta; suva suptropska klima(jug Meksika, Bliski Istok, jugozapadna Australija) - leta žarka, bez kiše, a zime vlažne i prohladne.
4. Umereni pojas - zastupljen u Evropi, Aziji i Severnoj Americi. Ima izražena četiri godišnja doba, velike godišnje amplitude sa snegom zimi.
5. Subpolarni pojas - severni Sibir, Kanada i Aljaska. Kratka i sveža leta i duge, veoma hladne zime, sa velikim godišnjim amplitudama a malom količinom padavina.
6. Polarni pojas - Artik i Antartik. Leta vrlo kratka a zime duge sa temperaturom skoro uvek nižom od 0* i malom količinom padavina.

• Mikroklima je klima malih povr[ina i prizemnog sloja vazduha do 2m visine. Na nju utiču reljef, vegetacija i prisustvo vodenih površina.
• Gradovi imaju specifičnu klimu koja se razlikuje od klime njihove okoline. U gradu je temperatura viša i za nekoliko stepeni, relativna vlažnost smanjena a količina padavina i oblačnosti je veća. Dolazi i do pojave smoga, koji može biti znatno štetan po čovekovo zdravlje.

• Vreme predstavlja stanje atmosfere iznad nekog mesta u trenutku osmatranja klimatskih elemenata i pojava. Ono se formira pod uticajem istovremenog dejstva mnogih uzroka i zavisi od osobina pojedinih vazdušnih masa koje sa sobom donose karakteristično vreme.
• Troposfera se sastoji od različitih vazdušnih masa zbog nejednake količine Sunčeve toplote na različitim geografsim širinama i zbog različitog zagrevanja kopna i mora.
• Da bi vazdušna masa dobila određene osobine ona mora duže vreme mirovati ili se sporo kretati iznad neke oblasti.
• Izvorišna oblast jeste prostor iznad kojeg se formirala neka vazdušna masa, može biti kopno ili voda. Maritimne vazdušne mase su vazdušne mase obrazovane iznad mora a kontinentalne su one obrazovane iznad kopna.
• Vazdušne mase se kreću relativno sporo i pri tome one menjaju svoje osobine jer su (Dalje)

INSOLACIJA 

• Insolacija (trajanje Sunčevog sjaja) jeste dužina obasjavanja Zemljine površine direktnim Sunčevim zracima u nekom mestu.
• Zavisi od geografske širine, godišnjeg doba, oblačnosti, konfiguracije terena i zagađenosti vazduha.
• Meri se heliografom a izražava se u časovima sijanja Sunca u toku dana, meseca ili godine.
• Izohele su linije na karti koje povezuju mesta iste insolacije.
• Insolacija je najveća u suvim predelima - u pustinjama i stepama.
• Od velikog je značaja za zdravlje ljudi, poljoprivredu i šumarstvo, energetiku i turizam.

PADAVINE

• Padavine su razni oblici kondenzovane i sublimirane vodene pare, koji dospevaju na Zemljinu površinu - u tečnom ili čvrstom stanju. Nastaju hlađenjem vazduha kada se on (Dalje)

• Magla je zamućenost vazduha nastala kondenzacijom vodene pare u prizemnim slojevima atmosfere, pri čemu je vidljivost smanjena do 1km. Ako je vidljivost između 1 i 2 km to je sumaglica.
• Najveće oblasti magle su na kontaktu mora i prehlađenog kopna, često i na mestu sudara toplih i hladnih morskih struja.
• Smog se javlja u velikim gradovima i indusrtijskim oblastima iznad kojih je vazduh zamućen česticama dima, čađi i drugih produkata sagorevanja fosilnih goriva.
• Oblaci su skupovi vodenih kapljica i sitnih čestica leda obrazovani u slobodnoj atmosferi. Promenljivog su oblika i neprekidno se kreću. Prema visini na kojoj se kreću, dele se na:

1. niske(do 2km) - sastoje se od vodenih kapljica
2. srednje(2-6km) - mešavina kapljica i kristala leda
3. visoke(preko 6km) - od ledenih kristala

        Prema spoljašnjem izgledu, dele se na tri osnovna tipa: (Dalje)

• Vodena para je isparena voda sa kopna, vodenih površina i biljnog pokrivača. Uvek je prisutna u vazduhu i čini njegovu vlažnost. Od vodene pare zavisi mogućnost pojave padavina, ona apsorbuje dugotalasnu Zemljinu radijaciju i utiče na temperaturu i tok mnogih procesa.
• Isparavanje je proces prelaženja vode iz tečnog u gasovito stanje. Ukazuje na količinu vode koja je isparila sa jedinice površine u određenom vremenskom periodu i izražava se u l/m2, odnosno u mm. Zavisi od velićine i toplotnog stanja površine sa koje voda isparava, stepena vlažnosti vazduha i brzine vetra. Meri se pomoću isparitelja (evaporimetri) - Vildov isparitelj.

• Vazduh pri određenoj temperaturi može da primi vodenu paru do određene granice, kada postaje zasićen. Ukoliko dođe do pada temperature postaje prezasićen i jedan deo vodene pare prelazi u tečno stanje - kondenzacija, a pri većem snižavanju temperature u čvrsto stanje - sublimacija. Pokazatelji vlažnosti su apsolutna i relativna vlažnost.
• Apsolutna vlažnost je količina vodene pare u gramima koju sadrži 1m3 vazduha. Raste sa porastom temperature.
• Relativna vlažnost je odnos između postojeće (apsolutne) i najveće moguće vlažnosti koju bi vazduh na toj temperaturi mogao da ima do potpunog zasićenja. Izražava se u procentima - potpuno suv vazduh ima rel. vlažnost 0%, a vazduh zasićen vodenom parom 100%. Ona pokazuje stepen zasićenosti vazduha vodenom parom. Meri se pomoću higrometra i higrografa.

• Omorina se javlja kada su relativna vlažnost vazduha i temperatura visoki i utiče na čovekovo zdravlje.
• Najpovoljnija relativna vlažnost vazduha za život je oko 60% uz temperaturu od 20*C

• Vazduh struji od mesta višeg ka mestu nižeg vazdušnog pritiska. To strujanje može biti horizontalno, vertikalno i vrtložno.
• Vetar je horizontalno kretanje vazduha. Ima određeni pravac, brzinu i jačinu.
• Pravac vetra se označava prema strani sveta sa koje vazduh struji i predstavlja se grafički, na ruži vetrova. Određuje se pomoću Vildovog vetrokaza.
• Brzina vetra je put koji čestice vazduha pređu u jednoj sekundi. Meri se anemometrom i izražava u m/s. Zavisi od reljefa, biljnog pokrivača... Grad smanjuje godišnju brzinu vetra.
• Jačina vetra predstavlja pritisak koji on vrši na vertikalnu površinu. Određuje se po Boforovoj skali, koja ima 13 stepeni.
• Vetar je jedan od najznačajnijih izvora obnovljive energije.
• Stalni (planetarni) vetrovi su vetrovi koji neprekidno duvaju preko Zemljine površine. Tu spadaju:

1. Pasati - prizemni vetrovi, duvaju u sloju troposfere (do 2000m), iz suptropskih oblasti ka ekvatoru; zbog Zemljine rotacije skreću ka zapadu. Pojas ekvatorijalnih tišina (kalmi) se nalazi iznad ekvatora, gde se susreću pasati sa jedne i sa druge strane.
2. Antipasati su visinski vetrovi, duvaju iznad pasata i od ekvatora ka suptropskim oblastima. Skreću ka istoku. Na obe hemisfere se obrazuju pojasevi suptropskih tišina(kalmi).
3. Zapadni vetrovi (40* i 64* g.š.) iz oblasti suptropskih anticiklona, skreću ka istoku. Jači su u višim geografskim širinama i izrazitiji su zimi nego leti.
4. Istočni (polarni) vetrovi - nastaju kao posledica strujanja vazduha iz polarnih oblasti visokog vazdušnog pritiska prema depresijama, skreću ka zapadu.

• Monsuni su periodični vetrovi, prouzrukovani sezoskim promenama atmosferskog pritiska u jednom istom mestu. Duvaju u toku određenog vremenskog perioda u jednom pravcu, a zatim u toku sledećeg perioda iste dužine u drugom - zimi sa kopna ka toplijem moru, a leti obrnuto. Zimski monsuni su suvi, a letnji donose obilne kiše.
• Tropski monsuni (20*N i 15*S) - južna i istočna Azija: Pakistan, Indija, Bangaldeš, Indokina.
• Vantropski monsuni - Daleki istok: Japan, istočni Sibir, istočna Kina.
• Dnevni vetrovi su monsuni sa polusnevnom periodom - u toku dana duvaju u jednom pravcu, a u toku noći usuprotnom. Tu spadaju: danik, noćnik, dolinski i gorski vetar. Najizrazitiji su u tropskim predelima.
• Lokalni vetrovi su vetrovi karakteristični za određene oblasti na Zemlji. Nastaju pod uticajem lokalnih prirodnih uslova, imaju uvek isti pravac i podržavaju iste vremenske prilike. To su:

1. Košava - severoistočni deo Srbije, dolinom Dunava i u Vojvodini. Duva na mahove (udare) čija brzina prelazi 100km/h. Javlja se tokom cele godine, najčešće u jesen i zimu, traje dva do tri dana.
2. Bura - istočna obala Jadranskog mora. Suv i izrazito mahovit vetar, brzine i do 180 km/h. Uglavnom od oktobra do marta, traje dva do tri dana.
3. Jugo (široko) - uzdužna osa Jadranskog mora, duva oko 4 dana.
4. Fen - Alpi. Jak i slapovit planinski vetar, donosi vedro i toplo vreme. U zimskom periodu izaziva lavine i naglo topljenje snega, pa ga nazivaju i "snegožder".
5. Vardarac - Balkansko poluostrvo, depresija iznad Egejskog mora. Traje 1-2 dana, dostiže brzinu do 60 km/h, uglavnom zimi; nazivaju ga i "kortiazis".
6. Maestral - istoćna obala Jadrana. Traje jedan do dva dana, male i konstantne brzine.
7. Tornado - južni i centralni delovi SAD i Meksiko. Vrlo snažan vazdušni vrtlog u obliku levka, sastoji se od kapljica vode, peska, prašine. Nastaje u sparnim letnjim danima pri intenzivnom zagrevanju vazduha i jakim uzlaznim strujama. Kreće se brzinom do 50 km/h, a u samom vrtlogu vazduh rotira brzinom i do 800 km/h. Ukoliko nastane na moru, naziva se morska pijavica (tromba).

• Meteorologija je nauka koja proučava atmosferske pojave i zakone po kojima se one dešavaju.
• Klimatologija je nauka koja proučava klimu raznih delova sveta, uslove pri kojima se obrazuje i njen uticaj (geografska disciplina).

SUNČEVA RADIJACIJA

• Sunčeva radijacija (zračenje) je nosilac sunčeve energije i na Zemlju dospeva u vidu ultraljubičastih i infracrvenih elektromagnetnih talasa. Jedan deo sunčevih zraka apsorbuje atmosfera a drugi deo se odbija od čestica u atmosferi i rasipa u svim pravcima - difuzna refleksija.
• Sumarna radijacija (globalno zračenje) je celokupno Sunčevo zračenje koje dopre do Zemlje u vidu direktnog zračenja.

TEMPERATURA VAZDUHA

• Vazduh se najvećim delom zagreva od podloge, a vrlo malo pri prolasku Sunčevih zraka kroz atmosferu. Hladi se izručivanjem vlastite toplote i pri dodiru s hladnijom podlogom. Kopno se brže zagreva i hladi u odnosu na vodu, jer ono ima malu specifičnu toplotu.
• Zavisi od termičkih uslova na podlozi i od brzine i načina prenošenja te toplote u atmosferu.
• Temperatura vazduha je toplotno stanje vazduha, stepen njegove zagrejanosti.
• Meri se termometrima, koji rade na principu širenja tela pri zagrevanju i skupljanja pri hlađenju (Celzijusova i Farenhajtova skala, F-32:9=C:5).
• Najviše i najniže temperature u toku dana se mere maksimalnim i minimalnim termometrom. Za neprekidno registrovanje promena temperature vazduha u toku dana ili nedelje koriste se termografi.
• Svi instrumenti za merenje temperature vazduha su smešteni u termometarskim (meteorološkim) kućicama, na visini od 2m gde su izloženi slobodnom strujanju vazduha.
• Srednja dnevna temperatura se određuje na osnovu merenja u 7, 14 i 21 h. Srednju mesečnu daje zbir svih srednjih dnevnih temperatura podeljen sa brojem dana u mesecu. Prosečnu godišnju temperaturu vazduha daje zbir srednjih mesečnih temperatura podeljen sa 12.
• Kada se insolacija(kratkotalsno zračenje) i radijacija(dugotalasno zračenje) izjednače, temperatura vazduha dostiže svoj dnevni maksimum - oko 14h.
• Dnevni hod temperature zavisi od geografske širine, nadmorske visine, godišnjeg doba, reljefa, stepena oblačbosti... Izrazitiji je iznad kontinenata nego iznad okeana.
• Godišnje promene temperature zavise od Zemljinog kretanja oko sunca i nagiba njene rotacione ose u odnosu na ekliptiku. Najveću insolaciju Zemlja prima u vreme letnjeg solsticaja (21. ili 22. jun) a najmanju u vreme zimskog solsticaja (22. decembra).
• Klimat sa velikim godišnjim amplitudama (promenama) temperature naziva se kontinentalan, a sa malim maritimni.
• Temperatura opada sa porastom nadmorske visine (oko 0.6*C na 100m).
• Snižavanje temperature na svakih 100m visine naziva se termički gradijent. Rast temperature sa visinom naziva se temperaturna inverzija, od velikog je značaja za zagađenje atmosfere.
• Horizontalni raspored temperatura na Zemlji pokazuje se na kartama pomoću linija koje povezuju mesta sa jednakim temperaturama vazduha - izoterme. Linija koja spaja mesta sa najvišim godišnjim temperaturama na Zemlji zove se termički ekvator.
• Najniže temperature se javljaju u istočnom Sibiru i na Grenlandu; na Antartiku se nalazi "pol hladnoće". San Luj (Meksiko) je najtoplije mesto na Zemlji; Iynad Kalifornije, severne Afrike i Arabije nalaze se "ostrva toplote".
• Kolebanje temperature na Zemlji je 146.1*C.

• Atmosfera je vazdušni omotač Zemlje koji se sa njom okreće oko zajedničke ose.
• Smatra se da dopire i do 20 000 km.
• Omogućava život na planeti i štiti je od mnogih nepovoljnih uticaja, sprečava prekomerno zagrevanje i hlađenje Zemlja i štiti od ultraljubičastog zračenja.
• Atmosfera je smeša gasova promenljive ili stalne koncentracije. Ona sadrži i razne čvrste primese - aerosoli.
• Aerosoli su lebdeće čestice prašine, čađi, pepela, soli, biljne spore, bakterije... Služe kao kondenzaciona jezgra, stvaraju povoljnije uslove za izlučivanje padavina, upijaju ili rasejavaju deo sunčeve radijacije.
• Homosfera je deo atmosfere do 100 km visine, gde je njen hemijski sastav stalan.Iznad se nalazi heterosfera.
• Osnovni sastojci atmosfere su:

1. azot 78%
2. kiseonik 21%
3. argon 0.9%
4. ugljen-dioksid 0.03%

        Oni čine 99.93% ukupne zapremine suvog vazduha.

• Sastav atmosfere se menja sa visinom.
• Ozon je primesa vazduha i najvise ga ima na visini od 20-25 km.
• Vazduh je najgušći pri Zemljinoj površini.
• Atmosfera se deli na slojeve:

1. TROPOSFERA - najniži i najgušći deo atmosfere, od 8-18 km. Čini 80% mase atmosfere. Temperatura opada sa visinom.
2. STRATOSFERA - 20-55 km iznad zemljine površine, temperatura raste sa visinom. U njoj se nalazi sloj sa ozonom: OZONOSFERA(20-25km).
3. MEZOSFERA - do 80km visine, temperatura opada. U ovoj sferi sagoreva većina meteorita.
4. TERMOSFERA - 80-800km visine, visoke temperature koje dostižu i 1000C. Vazduh je veoma razređen, pa se ova sfera naziva i jonosfera. Ima veliki značaj za širenje radio talasa, u njoj nastaje polarna svetlost.
5. EGZOSFERA - 800 do 3000 km, vazduh u ovoj sferi je sličan vakuumu pa utiče na kretanje čestica u njemu.

• Fonetika je deo nauke o jeziku koji proučava glasove i njihove promene. Ona je i fiziološka i fizička nauka.
• Govorni organi ljudskog tela su:

1. pluća, trbušni mišići, dijafragma i dušnik - skupljanje, istiskivanje i sprovođenje vazduha
2. glasne žice, jezik, zadnje i prednje nepce, alveole, zubi i usne - proizvođenje glasova
3. ždreona, usna i nosna duplja - pojačavanje glasova

• Glas je proizvod druge i treće skupine govornih organa.
• Tri sastavna elementa glasa su: jačina, visina i boja.
• Jaćina zavisi od amplitude, ukoliko je amplituda veća - utoliko je glas jači.
• Visina zavisi od brzine kojom trepereće telo treperi - što je veći broj treptaja u jedinici vremena, to je glas viši.
• Boja je određena oblikom rezonatora (ždreona duplja, usta, nos). Svaki čovek ima posebnu boju glasa jer je oblik govornih rezoatora kod svakog pojedinca različit.

• Atmosferski (vazdušni) pritisak  je pritisak vazdušnog stuba od gornje granice atmosfere na horizontalnu površinu od 1 cm2.

• Izražava se u milibarima - mb.
• Normalni vazdušni pritisak je pritisak vrednosti 1.013 mb - na nivou mora, na geografskoj širini od 45* i pri temperaturi od 0*C.
• Vazdušni pritisak opada sa povećanjem nadmorske visine, zbog toga što se smanjuje visina vazdušnog stuba.
• Zavisi od temperature i vlažnosti vazduha. Topliji vazduh je lakši i ređi, pa mu je i pritisak manji, dok je suv vazduh težak pa ima i veći vazdušni pritisak.

• Vazdušni pritisak meri se živinim barometrom, aneroidom (metalni barometar) i barografom.
• Horizontalni raspored vazdušnog pritiska na Zemlji prikazuje se na kartama pomoću izobara. Izobari su krive linije koje povezuju sva mesta jednakog pritiska.
• Oblasti u kojima je vazdušni pritisak viši od normalnog nazivaju se anticikloni, a oblasti u kojima je niži cikloni (depresije). Na karti se predstavljaju zatvorenim izobarama u čijem je centru najviša, odnosno najniža vrednost pritiska.
• Oblasti u kojima je vazdušni pritisak stalan tokom cele godine su:

1. EKVATORIJALNI POJAS - niskog pritiska, zbog izdizanja toplog i vlažnog vazduha
2. SUPTROPSKE OBLASTI - visokog pritiska, zbog spuštanja suvog vazduha
3. SUBPOLARNI POJAS - niskog pritiska, zbog izdizanja toplijeg vazduha iz nižih geografskih širina
4. POLARNE OBLASTI - visokog pritiska, zbog stalno niskih temperatura

• Cirkulacija atmosfere je strujanje vazduha u atmosferi koje nastaje kao posledica razlike u vazdušnom pritisku.
• Postoje tri oblika strujanja vazduha:

1. Opšta cirkulacija - stalna i postoji preko cele godine; odvija se u atmosferi u sloju do 2 km visine. Ona je posledica razlike u temperaturi između pojedinih delova Zemlje i njome se razmenjuje toplota i na taj način održava ravnoteža između toplih i hladnih oblasti. Ova cirkulacija sastoji se iz tri dela: tropski, gde se javljaju pasati (vetrovi koji duvaju iz suptropskih oblasti prema ekvatoru), vantropski - pojas zapadnih vetrova i polarni - u kom duvaju polarni istočni vetrovi.
2. Sekundarna cirkulacija atmosfere je cirkulacija izazvana ciklonskim i anticiklonskim strujanjima, odnosno frontovima. Frontovi su poremećaji u atmosferi nastali na mestu dodira toplog i hladnog vazduha i utiču na promenu temperature vazduha, oblačnost i formiranje padavina.
3. Lokalna i regionalna cirkulacija atmosfere zahvata male prostore i javlja se kao posledica njihovog nejednakog zagrevanja u toku kraćeg vremenskog perioda.

Najveći uticaj na vreme u našoj zemlji imaju cikloni koji dolaze iz Đenovskog zaliva.

Srpski jezik 

Srpski jezik spada u indoevropsku porodicu jezika, koju čine jezici koji potiču od istog jezika.

Indoevropska grupa jezika se danas deli na više grana, a jedna od tih grana je slovenska grupa jezika, kojoj pripada srpski jezik. Od jednog zajedničkog prajezika, koji se u nauci naziva praslovenski, izdvojile su se tri jezičke grupe: istočnoslovenska, zapadnoslovenska i južnoslovenska.

Istočnoslovenska grupa: ruski, beloruski, ukrajinski;

Zapadnoslovenska grupa: poljski, češki, slovački;

Južnoslovenska grupa: slovenački, makedonski, bugarski, srpski;

Dijalekti

Srpskim jezikom govore Srbi u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ali se govor razlikuje u određenim krajevima. Ovi govori koji imaju posebne osobine su dijalekti srpskog jezika, koje delimo po:

•  izgovoru nekadašnjeg glasa "jat";
•  gramatičkim osobinama (broj akcenata, padeža itd.)

Ekavski (dete) i (i)jekavski (dijete) su književni izgovori, a ikavski (dite) nije.

- Podela prema zameni nekadašnjeg glasa "jat":

Skinula sam nove pesme sa neta. (ekavski izgovor)

Skinula sam nove pjesme sa neta. ((i)jekavski izgovor)

Kratkom E u ekavskom odgovara JE u (i)jekavskom, a dugom E odgovara IJE u (i)jekavskom.

U književnnom jeziku pravilno je jotovanje glasova L i N, a jotovanje T i D je nepravilno.

djevojka ne đevojka 

Ponekad se jotovanje u (i)jekavskom izgovoru javlja kao I prema E u ekavskom:

dio, vijavica, smijati se...

-Podela prema gramatičkim osobinama govora:

1. Prizrensko-timočki dijalekat

- Ja vino točim, vino ne pijem; pesnu iskam, pesnu ne slušam, a sve zaradi tebe, Zone!... U lov idem, pušku ne ispalim! Ništo ne znajem za sebe, a sve zaradi tebe... Ja si idem, pa... kako onoj govedo kada se, ete, napase od travku zanovet... brljiv stado', Zone!
- He!...
Mane ućuta. Nastade mala pauza. Mane se maši tabakere i stade praviti cigaru.
- Pušti me! - otima se Zona.
- Ostani jošte malko! - zaustavlja je Mane. - Vardaj, Vaske!... Od tatka mi ostade kuća i lojze i njive... a ja si i sam jošte kupi i spečali. Znajem si zanajat, esnaf-čovek sam...
- Znajem...
- Imam si dućan.
- Znajem, de.
- I mušterije imam sijasvet...
- Dobro, de!

                                                              "Zona Zamfirova",Stevan Sremac

osobine ovog dijalekta:

• postoji samo jedan akcenat, koji može da se javi na bilo kom slogu u reči
• ima samo dva padeža: nominativ i akuzativ
• upotrebljava se zamenica si za sva lica
• futur se gradi od prezenta glagola HTETI i prezenta glagola koji se menja

2. Kosovsko-resavski dijalekat

 Ovaj Ljubisa, nije ko drugi kafedzije, bio pijanica i opste retko se napivao, a kad se napije, sedne pa place.Namesti se na tronosku kraj sporeta, pusi cigaru, a niz nos mu i obrazi lete suze ko da mu u oci uso dim.I onda govori kako mu zivot otiso u nista i kako vise nema zasta da zivi.
 "Ja sam se," veli, " s moj zivot razminuo kaj da se nikad nismo ni sreli, a to sto sad zivim, nije zivot, no svinjska balega. Ja nemam zasta da zivim."
Sam tako.
A sutradan opet vazdan radi ko da nije bilo nista.I ono juceranje ne spominje......

                                                             "Petrijin Venac", Dragoslav Mihailovic

osobine ovog dijalekta:

• javljaju se samo dva akcenta
• javlja se sažimanje samoglasnika
• u instrumentalu jednine često se dodaje nastavak -em
• izjednačavaju se akuzativ i lokativ

3. Šumadijsko-vojvođanski dijalekat

- Oho! - cudi se pop Spira. - Kol'ko to izbi?
- Sedamnaest, ali to je upravo dvanaest... morate uvek pet opcigovati, - veli pop Cira - pa onda je taman tacno toliko sati.
- Pa pre ste opcigovali cetir?
- The, pre onako, a od nekog vremena ovako. Sad ovako poc'o, pa sta mu znate? - veli pop Cira.
- A sto ga ne date da se opravi? - veli pop Spira. - Rek'o bi da je dobar sat... mog'o bi jos da posluzi.
- Ta, man'te ga do djavola, - veli gospoja Persa zevajuci i zaklanjajuci usta - a sta vec nismo probali, i kud ga nismo siljali, pa nista.
- Nepopraviv je! - veli pop Cira.

                                                                           "Pop Ćira i pop Spira", Stevan Sremac 

osobine ovog dijalekta:

• javlja se sedam padeža
• javlja se sažimanje samoglasnika
• zastupljeni su svi akcenti
• u nekim rečima javlja se i umesto e

4. Zetsko-raški dijalekat 

Milovan Janičin Vujošević, iz Brskuta, reka je:
»Ja sam, tako mi duše, svakoga čoeka moga na mejdan dobit!«
Pitali su ga:
»Kako, striko Milovane?«
Milovan:
»Lasno, duše mi! On se naijedi, pa me psuje, skačući i drkteći od ijeda! Ja ne govorim
ništa. Kad sjutradan, on ka kvasan, stidi se i kaje od svojije riječi! Eto, ja dobio, a on
izgubio!«

                                              Primjeri čojstva i junaštva, Marko Miljanov

osobine ovog dijalekta:

• javljaju se samo silazni akcenti, koji se mogu naći na bilo kom slogu
• umesto lokativa se javlja akuzativ
• čuvaju se stari nastavci u zameničkoj promeni
• infinitiv je bez -i

5. Istočnohercegovački dijalekat

Srbija je gotovo sva, osim đekoji mali mjesta pored veliki voda, brdovita; i sva je, oim đekoji kamenjaka po velikim brdima, i mjesta, kud su sela i varoši, zarasla u šumu, ponajviše rastovu i bukovu... Iz sviju brda teku nebrojeni potočići na sve strane, koji se malo-pomalo skupljaju u velike rijeke.

                                                    Srpska istorija našega vremena, Vuk St. Karadžić

osobine ovog dijalekta:

• javljaju se svi akcenti
• javlja se sedam padeža
• dosledno se vrši (i)jekavsko jotovanje
• često se nejavlja glas H

Književni jezik je opšti, zvanični jezik, koji ima svoju jasno određenu normu. U osnovi književnog jezika ekavskog izgovora je šumadijsko-vojvođanski dijalekat, a književnog jezika (i)jekavskog izgovora je istočnohercegovački dijalekat.

Razlika između narodnog i književnog jezika:

Narodni jezik                             Književni jezik

- koristi se na ograničenoj              - koristi se na celokupnoj teritoriji

  teritoriji                                    - u zvaničnoj upotrebi

- u nezvaničnim prilikama               - u govoru i pisanju 

- u govoru                                  - ustaljen i pravilan

- neujednačen je i raznolik 

Glas je jedinica govora. Slovo je pisani znak za glas.

• U srpskom jeziku ima 30 glasova i 30 slova, dakle svaki glas ima jedan pisani znak. 

Svi glasovi se dele na samoglasnike i suglasnike.

Samoglasnici se izgovaraju tako što vazdušna struja slobodno prolazi između govornih organa, zbog čega oni spadaju u nelokalizovane glasove, tj. one kojima se ne može odrediti mesto izgovora u govornom aparatu. Pri njihovom izgovoru glasne žice trepere čime se stvara ton. Zato su svi samoglasnici zvučni glasovi.

U srpskom jeziku postoji pet samoglasnika: a, e, i, o, u.

Suglasnici se izgovaraju tako što vazdušna struja nailazi na neku prepreku u usnoj duplji, zbog čega  suglasnici spadaju u lokalizovane glasove, tj. one kojima se može odrediti mesto izgovora u govornom aparatu. Neki suglasnici su bezvučni dok su drugi zvučni, samim tim, pri izgovoru nekih suglasnika glasne žice trepere, a pri izgovoru ostalih, glasne žice ne trepere.

• Podela suglasnika po zvučnosti

ZVUČNI:      B,D,G,Đ,Ž,Z,Dž;

BEZVUČNI:   P,T,K,Ć,Š,S,Č,F,H,C; 

Suglasnik R može ponekad biti i samoglasnik, pa takvo R postaje nosilac sloga(slogotvorno R).

Suglasnici se, takođe, dele prema tome kako se stvaraju, odnosno, kako se "čuju", na šumne suglasnike i sonante.

Šumni (pravi) suglasnici se izgovaraju tako što vazdušna struja nailazi na prepreku, pa se čuju kao šumovi. U srpskom jeziku ima 17 šumnih suglasnika:

b,p,d,t,g,k,đ,ć,ž,š,z,s,dž,č,f,h,c.

Sonanti se izgovaraju tako što glasne žice trepere, ali vazdušna struja nema potpuno slobodan prolaz, pa se čuju kao tonovi popraćeni šumom. Prema tome, svi sonanti su zvučni, i ima ih osam:

v,r,l,j,m,n,nj,lj.

Podela suglasnika po mestu izgovora izgleda ovako:

ZADNJONEPČANI: k,g,h;

PREDNJONEPČANI: j,lj,nj,ć,đ,č,dž,š,ž;

JEZIČNI: l,r,n;

USNENI: b,p,m;

USNENO-ZUBNI: v,f;

ZUBNI: d,t,z,s,c;

AFRIKATE(SLIVENI): đ,ć,dž,č,c; 

Zamagljene prozore behu iscrtale kapljice kiše.

Iako sam zakasnila samo par minuta, oni su već bili otišli.

Pluskvamperfekat je složen ličan glagolski oblik koji označava radnju koja se vršila ili izvršila, pre neke druge, prošle radnje.

Gradi se na dva načina:

1. od perfekta pomoćnog glagola BITI i radnog glagolskog prideva koji se menja:

         1. bio/bila/bilo sam uradio/la/lo      1. bili/bile/bila smo uradili/le/la

         2. bio/bila/bilo si uradio/la/lo         2. bili/bile/bila ste uradili/le/la

         3. bio/bila/bilo je uradio/la/lo         3. bili/bile/bila su uradili/le/la

    2. od imperfekta pomoćnog glagola BITI i radnog glagolskog prideva koji se menja:

         1. bejah(beh) uradio/la/lo        1. bejasmo(besmo) uradili/le/la

         2. bejaše(beše) uradio/la/le      2. bejaste(beste) uradili/le/la

         3. bejaše(beše) uradio/le/la      3. bejahu(behu) uradili/le/la