EasyLearn

MOMENT SILE

Moment sile je uzrok ubrzanog rotacionog kretanja tela.

Intenzitet momenta sile jednak je proizvodu sile i kraka sile.

M=F*d       d - krak sile (najkraće rastojanje pravca sile od ose rotacije)

Intenzitet momenta sile određen je i formulom:

M=r*Ft      r - intenzitet radijus vektora napadne tačke sile; Ft - tangencijalna sila/tangencijalna komponenta sile

Merna jedinica momenta sile je 1Nm.

Ima pravac ose rotacije a smer određen pravilom desne šake.

Ako na telo deluje moment sile, telo rotira konstantnom ugaonom brzinom. - Primena I Njutnovog zakona     α=const

MOMENT INERCIJE

Moment inercije je mera inertnosti tela pri rotacionom kretanju.

To je koeficijent srazmernosti momenta sile i ugaonog ubrzanja.

Moment inercije materijalne tačke jednak je proizvodu mase materijalne tačke i kvadrata njene udaljenosti od ose rotacije.

I=m*r2

Merna jedinica je 1 kg*m2

Primena II Njutnovog zakona:   I*α = M1+M2+...+Mk

Moment inercije kod nekih geometrijskih tela:

1. diska : I=1/2*m*r2
2. štapa : I= 1/12*m*l2
3. kugle : I= 2/5*m*R2

Moment inercije analogan je masi tela kod translatornog kretanja.

Moment inercije nekog tela jednak je zbiru momenata inercije svih njegovih delića koji se mogu smatrati materijalnim tačkama.     I= I1 + I2 +...+Ik

ŠTAJNEROVA TEOREMA

Štajnerova teorema se koristi za određivanje momenta inercije kod tela čije je osa rotacije paralelna sa centralnom osom. Glasi:

Ako je Ic moment inercije tela u odnosu na osu koja prolazi kroz centar mase, onda je moment inercije u odnosu na proizvoljnu osu, paralelnu sa datom centralnom, :

I = Ic+md2m - masa tela     d - rastojanje između osa

MOMENT IMPULSA

Moment impulsa tela koje rotira oko fiksne ose jednak je proizvodu momenta inercije i ugaone brzine tela.

L = I*w

Moment impulsa materijalne tačke koja se kreće po kružnoj putanji jednak je proizvodu impulsa materijalne tačke i poluprečnika putanje.

L = p*r

Intenzitet momenta impulsa čestice u odnosu na neku tačku jednak je proizvodu impulsa čestice i najkraćeg rastojanja od pravca vektora impulsa do date tačke.

L = p*d

Merna jedinica je 1 (kg * m2)/s.

Ima isti pravac i smer kao vektor ugaone brzine.

OSNOVNI ZAKON DINAMIKE ROTACIJE

ΔL/Δt = M

Količnik promene momenta impulsa tela i vremenskog intervala u kojem je ta promena napravljena jednak je rezultujućem momentu sile koji deluje na telo.

Iα = M

Proizvod momenta inercije i ugaonog ubrzanja tela jednak je rezultujućem momentu sile koji deluje na telo.

Poluga je bilo koje telo koje može da rotira ili osciluje oko neke nepokretne tačke.

RAVNOTEŽA

Telo je u ravnoteži kada miruje ili kada se kreće ravnomerno - nema ni ubrzanje ni ugaono ubrzanje.    a=0    α=0

Telo je u ravnoteži ako su sume svih komponenti sila u pravcu x i z ose i suma svih momenata sile jednaki nuli.

Uslovi ravnoteže:

1. Vektorski zbir svih sila koje deluju na telo jednak je nuli.   F1+F2+F3...+Fk=0
2. Vektorski zbir svih momenata sila koje deluju na telo jednak je nuli. M1+M2+...Mk=0

  zbog toga što su ubrzanje i ugaono ubrzanje jednaki nuli

Ravnoteža može biti stabilna, labilna i indiferentna.

Telo je u stabilnoj ravnoteži ako nakon slučajnog pomeraja iz tog položaja delujue unutrašnja sila koja to telo vraća nazad.

Telo je u labilnoj ravnoteži ako nakon slučajnog pomeraja iz tog položaja deluje sila koja telo još više udaljava odatle.

Telo je u indiferentnoj ravnoteži ako nakon slučajnog pomeraja iz nekog položaja u novi, ostaje u novom položaju.

• Da bi u provodniku postojala električna struja potrebno je da u njemu stalno postoji električno polje koje prouzrukuje kretanje slobodnih nosilaca naelektrisanja.
• Izvori električne struje su uređaji koji postižu stalnu električnu struju u provodniku.
• Polovi izvora se označavaju sa "+" i "-".
• Procesi koji kao rezultat daju razdvajanje i uređeno kretanje slobodnih naelektrisanih čestica u el. izvorima su mehanički rad, hemijska reakcija i drugi u kojima dolazi do pretvaranja nekog oblika energije u električnu energiju.
• Spoljašnje električno kolo čini provodnik koji spaja polove električnog izvora, koje je složeno ukoliko sadrži potrošače (sijalicu, merni istrument itd.,,).
• Unutrašnje električno kolo je električni izvor sa procesom razdvajanja naelektrisanja.
• Unutrašnje i spoljašnje električno kolo zajedno čine zatvoren strujni krug, odnosno, električno kolo.
• Jednosmerna struja je struja koja u električnom kolu protiče uvek u istom smeru.
• Izvori jednosmerne el. struje su baterije (1,5 V) i akumulatori (12 V).
• Da bi se dobili elektični izvori većeg napona serijski se povezuju dva ili više el. izvora
• Elektromotorna sila predstavlja električni napon na krajevima izvora - izmedju njegovih krajnjih polova.
• Naizmenična struja je struja čiji se smer u provodniku stalno menja.
• Električna mreža je izvor napajanja potrošača naizmeničnom strujom (50 Hz) 

• Električna struja ima različita dejstva:

1. toplotno (bojler, grejač pegle) 
2. svetlosno (električne svetiljke)
3. mehaničko (elektromotor) 
4. magnetno (elektromagnet)
5. hemijsko (elektroliza vode)

• Pri svim dejstvima jedan vid energije (električna) pretvara se u neki drugi. I za ove procese važi princip održanja energije. Ovi procesi nisu jednosmerni jer se mogu odvijati i u suprotnom smeru.
• Bilo koji uređaj koji trši električnu energiju zovemo "potrošač".

• Jačina električne struje (I) je osnovna skalarna fizička veličina koja je jednaka količniku prenesene količine elektriciteta i vremena za koje je to učinjeno. Njena jedinica je amper (A).
• Jačina električne struje predstavlja količinu elektriciteta koja se u jedinici vremena prenese kroz poprečni presek provodnika.
• Ako se jačina el. struje ne menja tokom vremena, važi:

• Izvedena jedinica količine elektriciteta glasi:

             1C = 1A 1s = 1 As

• Električna struja je usmereno kretanje naelektrisanja u električnom polju.
• Električna struja teče sve dok postoji razlika električnih potencijala - električni napon.
• Prenosioci električne struje su slobodni nosioci naelektrisanja.
• Da bi došlo do usmerenog toka naelektrisanja kroz neki provodnik neophodno je da se njegovi krajevi nalaze na različitim potencijalima.
• Električni napon jeste veličina koja dovodi do toka naelektrianja i pojave električne struje, odnosno, potencijalna razlika.
• Električno polje je usmereno od tačke višeg potencijala ka tački nižeg. Tačka višeg potencijala se obeležava sa "+" a tačka nižeg sa "-".
• Čvrste supstancije mogu biti veoma loši provodnici - izolatori (plastika, guma, suvo drvo...), ali i izuzetno dobri (metali ili grafit).
• Nosioci električne struje kod metala su elektroni.
• Tečnosti su relativno slabi provodnici električne struje, izuzetak su metali u tečnom agregatnom stanju i rastvori.
• Provodljivost vode se povećava dodavanjem soli, kiselina ili baza.
• Tečnost koja je provodnik električne struje nazivamo elektrolit.
• U elektrolitima se uvek nalaze pozitivni i negativni joni okruženi molekulima vode. Takvo razdvajanje supstancije na jone naziva se elektrolitička disocijacija.
• Nosioci električne struje u elektrolitima su joni.
• Gasovite supstancije su veoma dobri izolatori ali i one mogu da se jonizuju - nelektrišu.
• Pri jonizaciji, molekuli vazduha ostaju bez jednog ili više elektrona i postaju pozitivno naelektrisani joni.
• Nosioci električne struje u gasu su elektroni i joni.