EasyLearn

Sve što budem našla, pokazaću i vama.

Dođite do mene kada vam budu završili časovi.

Sanja će doći ako je budete pozvali.

Futur II je složen ličan glagolski oblik koji označava radnju koja će se desiti u budućnosti, ali pre neke druge, buduće radnje. 

Gradi se od prezenta pomoćnog glagola BITI i radnog glagolskog prideva glagola koji se menja. 

Futur II glagola ČITATI:

1. budem čitao/la/lo    1. budemo čitali/le/la
2. budeš čitao/la/lo     2. budete čitali/le/la
3. bude čitao/la/lo       3. budu čitali/le/la 

Odoh, vidimo se sutra.

Moj brat je izašao, rekoh ti već. 

Eno ga, zamače za ugao. 

Aorist označava prošlu radnju koja se dogodila neposredno pre trenutka govorenja ili u toku govorenja.

Naziva se i pređašnje ili svršeno vreme i gradi se od glagola svršenog vida. Mogu se upotrebljavati i glagoli nessvršenog vida ali je potrebno da se nekim jezičkim sredstvima istakne gotovost, završenost, radnje - prilozi za vreme (sada, do sada), rečce (evo, eno, eto).

Aorist se gradi od infinitivne osnove na koju se dodaju nastavci:

1. ako se osnova završava na samoglasnik:

         1. -h         1. -smo

         2.  /          2. -ste

         3.  /          3. -še

   2.  ako se osnova završava na suglasnik:

         1. -oh        1. -osmo

         2. -e          2. -oste

         3. -e          3. -oše 

 Aorist je ličan, prost glagolski oblik.

Aorist pomoćnih glagola BITI i HTETI:

BITI                        HTETI

1. bih     1. bismo      1. htedoh (hteh)    1. htedosmo (htesmo)

2. bi       2. biste       2. htede (hte)        2. htedoste (hteste)

3. bi       3. biše        3. htede (hte)        3. htedoše (hteše)

• Kružnica je skup svih tačaka u ravni jednako udaljenih od centra.
• Krug je skup svih tačaka u ravni koje se nalaze na kružnici ili unutar nje.
• Konciklične tačke su one tačke koje pripadaju istoj kružnici.
• Poluprečnik kruga je duž koja spaja centar sa bilo kojom tačkom kruga.
• Tetiva je duž određena dvema tačkama kružnice.
• Prečnik je najduža tetiva koja prolazi kroz centar.
• Kružni luk je podskup kružnice određen dvema tačkama.
• Tangenta je prava koja dodiruje kružnicu u nekoj njenoj tački i normalna je na poluprečnik iz te tačke.
• Centralni ugao je ugao čije je teme u centru kruga a kraci su mu poluprečnici.
• Periferijski ugao je ugao čije je teme na kružnoj liniji a kraci su mu tetive.

• Centralni ugao je dva puta veći od periferijskog ugla nad istim kružnim lukom.

• Svi periferijski uglovi nad istim kružnim lukom su jednaki.
• Svi periferijski uglovi nad prečnikom su pravi.
• Obim kruga jednak je proizvodu njegovog prečnika i broja pi.

• Površina kruga jednaka je proizvodu kvadrata poluprečnika tog kruga i broja pi.

• Dužina kružnog luka kome odgovara centralni ugao alfa je:

• Površina kružnog luka jednaka je: 

• Da bi u provodniku postojala električna struja potrebno je da u njemu stalno postoji električno polje koje prouzrukuje kretanje slobodnih nosilaca naelektrisanja.
• Izvori električne struje su uređaji koji postižu stalnu električnu struju u provodniku.
• Polovi izvora se označavaju sa "+" i "-".
• Procesi koji kao rezultat daju razdvajanje i uređeno kretanje slobodnih naelektrisanih čestica u el. izvorima su mehanički rad, hemijska reakcija i drugi u kojima dolazi do pretvaranja nekog oblika energije u električnu energiju.
• Spoljašnje električno kolo čini provodnik koji spaja polove električnog izvora, koje je složeno ukoliko sadrži potrošače (sijalicu, merni istrument itd.,,).
• Unutrašnje električno kolo je električni izvor sa procesom razdvajanja naelektrisanja.
• Unutrašnje i spoljašnje električno kolo zajedno čine zatvoren strujni krug, odnosno, električno kolo.
• Jednosmerna struja je struja koja u električnom kolu protiče uvek u istom smeru.
• Izvori jednosmerne el. struje su baterije (1,5 V) i akumulatori (12 V).
• Da bi se dobili elektični izvori većeg napona serijski se povezuju dva ili više el. izvora
• Elektromotorna sila predstavlja električni napon na krajevima izvora - izmedju njegovih krajnjih polova.
• Naizmenična struja je struja čiji se smer u provodniku stalno menja.
• Električna mreža je izvor napajanja potrošača naizmeničnom strujom (50 Hz) 

• Električna struja ima različita dejstva:

1. toplotno (bojler, grejač pegle) 
2. svetlosno (električne svetiljke)
3. mehaničko (elektromotor) 
4. magnetno (elektromagnet)
5. hemijsko (elektroliza vode)

• Pri svim dejstvima jedan vid energije (električna) pretvara se u neki drugi. I za ove procese važi princip održanja energije. Ovi procesi nisu jednosmerni jer se mogu odvijati i u suprotnom smeru.
• Bilo koji uređaj koji trši električnu energiju zovemo "potrošač".

• Jačina električne struje (I) je osnovna skalarna fizička veličina koja je jednaka količniku prenesene količine elektriciteta i vremena za koje je to učinjeno. Njena jedinica je amper (A).
• Jačina električne struje predstavlja količinu elektriciteta koja se u jedinici vremena prenese kroz poprečni presek provodnika.
• Ako se jačina el. struje ne menja tokom vremena, važi:

• Izvedena jedinica količine elektriciteta glasi:

             1C = 1A 1s = 1 As

• Personifikacija - davanje ljudskih osobina neživim stvarima i nepostojećim bićima.
• Onomatopeja - prenošenje i oponašanje glasova i zvukova iz prirode.
• Epitet - reč ili grupa reči koja ističe važnu osobinu glavnog pojma koji bliže određuje. Ima značajnu estetsko-poetsku funkciju u književnom delu.
• Gradacija - postepeno nabrajanje slika, događaja, osećanja ili postupaka likova.
• Apostrofa - neposredno obraćanje uglavnom odsutnim ličnostima, predmetima i apstraktnim pojmovima.
• Poređenje (komparacija) - upoređivanje manje poznatog pojma sa nekim sličnim, nama vise poznatim.
• Metafora (skraćeno poređenje) - opisivanje jednog predmeta ili pojave pomoću drugog, njemu sličnog, gde reči nemaju doslovno, već preneseno značenje.
• Alegorija - proširivanje prenesenog značenja reči na celu pesničku sliku, tj. više metafora u jednoj pesničkoj slici.
• Aliteracija - ponavljanje istih suglasnika ili suglasničkih grupa u nizu reči ili stihu.
• Asonanca - ponavljanje istog samoglasnika u stihu. Upotrebljava se da bi pojačali zvučnost stihova i naglasili izražajnost pesničkog jezika.
• Simbol - reč koja označava neki konkretan predmet, a upućuje na neki apstraktan pojam ili grupu pojmova.

• Električna struja je usmereno kretanje naelektrisanja u električnom polju.
• Električna struja teče sve dok postoji razlika električnih potencijala - električni napon.
• Prenosioci električne struje su slobodni nosioci naelektrisanja.
• Da bi došlo do usmerenog toka naelektrisanja kroz neki provodnik neophodno je da se njegovi krajevi nalaze na različitim potencijalima.
• Električni napon jeste veličina koja dovodi do toka naelektrianja i pojave električne struje, odnosno, potencijalna razlika.
• Električno polje je usmereno od tačke višeg potencijala ka tački nižeg. Tačka višeg potencijala se obeležava sa "+" a tačka nižeg sa "-".
• Čvrste supstancije mogu biti veoma loši provodnici - izolatori (plastika, guma, suvo drvo...), ali i izuzetno dobri (metali ili grafit).
• Nosioci električne struje kod metala su elektroni.
• Tečnosti su relativno slabi provodnici električne struje, izuzetak su metali u tečnom agregatnom stanju i rastvori.
• Provodljivost vode se povećava dodavanjem soli, kiselina ili baza.
• Tečnost koja je provodnik električne struje nazivamo elektrolit.
• U elektrolitima se uvek nalaze pozitivni i negativni joni okruženi molekulima vode. Takvo razdvajanje supstancije na jone naziva se elektrolitička disocijacija.
• Nosioci električne struje u elektrolitima su joni.
• Gasovite supstancije su veoma dobri izolatori ali i one mogu da se jonizuju - nelektrišu.
• Pri jonizaciji, molekuli vazduha ostaju bez jednog ili više elektrona i postaju pozitivno naelektrisani joni.
• Nosioci električne struje u gasu su elektroni i joni.

• Ozon je molekul kiseonika koji se sastoji od tri atoma.
• U nižim slojevima  atmosfere je zagađivač ali u stratosferi (20-30km iznad površine Zemlje) on grdi zaštitni sloj - ozonski omotač. Ozon deluje štetno na čoveka - izaziva promene u mozgu, srcu i jetri, oštećuje krvna zrnca, smanjuje kapacitet pluća i ubrzava starenje.
• Ozonski omotač štiti Zemlju od negativnog delovanja UV zračenja jer ima osobinu da upija ultraljubičaste sunčeve zrake.
• Oštećenja u ozonskom omotaču, poznatija kao "ozonske rupe", nastaju oslobađanjem freona u atmosferu. To su, zapravo, razređeni i istanjeni delovi atmosfere kroz koje Sunčevo zračenje počinje da ugrožava život na Zemlji.
• Freoni su nezapaljiva, stabilna i netoksična jedinjenja koja se drugačije nazivaju hlorfluorugljovodonici (CFC jedinjenja). Koriste se u industriji sprejeva, proizvodnji rashladnih uređaja, proizvodnji plastičnih pena, sterilizaciji medicinskih instrumenata.

• Prva oštećenja ozonskog omotača primećena su 1985. godine na Južnom polu, iznad Antartika.
• Ozon prirodno nastaje u gornjim slojevima atmosfere pod dejstvom sunčevog ultraljubičastog zračenja.
• Dugotrajno izlaganje UV zracima može dovesti do raka kože i katarakte. Takođe, kod biljaka ono usporava proces fotosinteze i uništava fitoplanktone.
  

Vidovdanski Ustav je 28. juna 1921. usvojen od strane Ustavotvorna Skupštine. Njime je Kraljevina SHS definisana kao ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija sa dinastijom Karađorđević na čelu. Za ustav su glasale demokrate, radikali, bosanski muslimani i Slovenska Ljudska Stranka. Protiv su bili zemljoradnici, republikanci i socijalisti, dok poslanici hrvatskih stranaka, klerikalci i komunisti nisu prisustvovali.

Prema Ustavu, Narodna Skupština je birana tajnim glasanjem, svake četiri godine. Izvršnu vlast ima vlada, koju je Kralj imenovao, a koja je bila odgovorna njemu i Narodnoj Skupštini.

Sa ciljem suzbijanja nacionalizma i separatizma, zemlja je podeljena na oblasti, regione i županije(33).

Iz straha da će biti napaadnuta od strane Nemačke, a strahujući da joj zemlje saveznice neće stati u odbranu, Rusija 1939. godine potpisuje mirovni pakt sa Nemačkom, Sporazum Molotov- Ribentrop. To je sporazum o nenapadanju i podeli teritorija - SSSR je dobio Finsku, Litvaniju, (Dalje)

U leto 1917. godine na Krfu su se sastali predstavnici Srpske Vlade i Jugoslovenskog odbora kako bi se dogovorili o organizaciji buduće države. Krfskom deklaracijom koja je doneta 20. jula (Dalje)

Srpska Vlada je 7. decembra 1914. godine donela Nišku deklaraciju kojom se obavezala na borbu za odbranu Srbije i njenu slobodu, kao i oslobođenje svih Srba, Hrvata i Slovenaca, i (Dalje)

• Tačka (A) je geometrijski objekat kome ne pripisujemo ni oblik ni veličinu. Crtamo je vrhom olovke ili kao kružić i obeležavamo je velikim slovom latinice.
• Prava (p) je geometrijsski objekat koji crtamo lenjirom i zamišljamo da se može neograničeno produžiti na obe strane.
• Poluprava (Ap) je deo prave, ograničen tačkom A sa jedne strane, a sa druge strane se može neograničeno produžavati.
• Duž (AB) je deo prave između dve tačke, uključujući i te dve tačke.
• Ravan (α) je geometrijski objekat koji zamiljamo kao neograničeno uvećanje paralelograma i obeležavamo ga slovom grčkog alfabeta.

                              ravan

• Grčki alfabet:

        Α α        alfa           Ι ι        jota              Ρ ρ         ro

        Β β        beta          Κ κ       kapa             Σ σ, ς     sigma

        Γ γ        gama         Λ λ       lambda          Τ τ         tau

        Δ δ        delta         Μ μ       mi                Υ υ        ipsilon

        Ε ε        epsilon       Ν ν       ni                Φ φ        fi

        Ζ ζ        zeta          Ξ ξ        ksi               Χ χ         hi

        Η η       eta            Ο ο       omikron         Ψ ψ        psi

        Θ θ       teta           Π π       pi                Ω ω        omega

• Izričnim rečenicama se izriče sadržaj glagola govorenja, mišljenja, osećanja i opažanja.

         najčešci glagoli: reći, kazati, saopštiti, pričati, pitati, misliti, verovati, videti, gledati, čuti,želeti, voleti....

                               Ana mi je rekla da putuje.

              zavisnoupitna: Reci mi koliko ima do kraja.

         obeležja: da, kako, da li, ko, šta, gde, kad, koliko;

         funkcija: pravi objekat                             odgovor na pitanje: ŠTA? 

• Odnosne rečenice bliže određuju pojam na koji se odnose. 

                                  Došao je dečak koji živi preko puta.

         obeležja: koji, čiji, kakav, ko, gde, što, koliki;

         funkcija: atribut, apozicija, subjekat, objekat

• Mesne rečenice označavaju mesto vršenja radnje.

                           Idem negde gde nema gužve.

         obeležja:gde,kuda,odakle,dokle,kamo,otkud(a),tud(a),ovde,ovuda,tu,tamo,kad;

         funkcija: priloška odredba za mesto               odgovor na pitanje: GDE? 

• Vremenske rečenice označavaju vreme vršenja radnje.

                           Pozvaću te kad stignem kući.

         obeležja: kad, dok, čim, pošto, pre nego što, dok, kako;

         funkcija: priloška odredba za vreme               odgovor na pitanje: KAD?

• Uzročne rečenice označavaju uzrok vršenja radnje.

                           Nije došla u školu zato što je bolesna.

         obeležja: jer, pošto, što, zato, što, budući da, kako, kad;

         funkcija: priloška odredba za uzrok                    odgovor na pitanje: ZAŠTO?

• Uslovne rečenice označavaju uslov vršenja radnje.

                           Ići ću napolje ako bude sunčano.

        obeležja: ako, kad, da, ukoliko, li;

        funkcija: priloška odredba za uslov

• Dopusne rečenice označavaju da se radnja glavne rečenice ostvaruje uprkos značenju zavisne rečenice.

                           Išli smo iako je padala kiša.

        obeležja: iako, mada, premda;

        funkcija: priloška odredba za dopuštenje;

• Namerne rečenice označavaju cilj, svrhu vršenja radnje.

                           Došao je da bi te video.

        obeležja: da, kako, li, ne bi li, eda bi, kako bih;

        funkcija: priloška odredba za cilj;                   odgovor na pitanje: RADI ČEGA?

• Poredbene rečenice označavaju način vršenja radnje poređenjem.

             za jednakost: Uradila je sve kao što smo se dogovorili.

             za nejednakost: Bolje da izađemo nego da sedimo ovde.

        obeležja: kao što, kao da, kako, koliko, nego što, nego da;

        funkcija: priloška odredba za poređenje, poredbena dopuna;

• Posledične rečenice označavaju posledicu vršenja radnje.

                  Magla je bile toliko gusta da smo se izgubili.

        obeležje: da;

        funkcija: posledična dopuna 

Rečenica je pojam koji u gramatici označava komunikativnu i predikatsku rečenicu.

Moja sestra Sofija misli da treba da upiše gimnaziju.  - Komunikativna

Moja sestra Sofija misli...     - Predikatska   

...da treba da upiše gimnaziju.    - Predikatska 

Komunikativna je svaka rečenica koja počinje velikim slovom a završava se tačkom, upitnikom ili uzvičnikom.  

Predikatska rečenica je rečenica koja je obrazovana pomoću glagola u ličnom glagolskom obliku u službi predikata.

Zavisne predikatske rečenice su one reenice koje ne mogu da stoje samostalno, već su deo druge predikatske rečenice ili sintagme.

...da treba da upiše gimnaziju.    - Zavisna

OBRATI PAŽNJU:

Iza zavisno upitnih rečenica (izrične) se nestavlja upitnik zato što ove rečenice imaju oblik ali ne i funkciju upitnih rečenica.

Reci mi koliko ima do kraja.   Ne: Reci mi koliko ima do kraja? 

Ako izrična rečenica stoji na početku glavne rečenice, odvaja se zapetom.

     Ako bude sunčano, ići ću napolje.

Ako izrična rečenica dolazi na kraju glavne rečenice, ne odvaja se zapetom.

     Ići ću napolje ako bude sunčano.

Kada se odnosna rečenica koja počinje sa ŠTO odnosi na celu rečenicu, odvaja se zapetom.

Lako su pobedili suparnički tim, što nas je veoma iznenadilo. 

Ako se odnosna rečenica može pretvoriti u nezavisnu s veznikom a, odvaja se zapetom.

Učenici VIII2, koji su dežurni, danas nemaju nastavu. > Učenici VIII2, a oni su dežuni, danas nemaju nastavu.

Ako se može dodati onaj uz reč na koju se rečenica odnosi, ona se ne odvaja zapetom.

Igrači koji su igrali prošle subote dobiće nagrade. > Oni igrači koji su igrali prošle subote dobiće

                                                                    nagrade.

Mesne i odnosne rečenice sa prilogom GDE

• Kada se rečenica sa prilogom GDE odnosi na glagol, onda je mesna.

           Idemo gde je tiho.   gde idemo? - gde je tiho

• Kada se rečenica sa prilogom GDE odnosi na imenicu, onda je odnosna.

           Ovo je kuća gde ćemo odsesti.   koja kuća? - gde ćemo odsesti, u kojoj ćemo odsesti

Ako je zavisna rečenica umetnuta odvaja se zapetom.

Prošlog meseca, na Sarin rođendan, otišli smo u bioskop. 

Vremenske i uzročne rečenice sa veznikom POŠTO

• Ako pošto može da se zameni sa nakon što, onda je rečenica vremenska.

Pošto siđete do prodavnice, vratiću vam stvari.

Nakon što siđete do prodavnice, vratiću vam stvari.

• Ako pošto može da se zameni sa budući da ili zato što, onda je rečenica uzročna.

Pošto ne znam Nemački, ne mogu da ti pomognem.

Budući da ne znam Nemački, ne mogu da ti pomognem.