- Izričnim rečenicama se izriče sadržaj glagola govorenja, mišljenja, osećanja i opažanja.
najčešci glagoli: reći, kazati, saopštiti, pričati, pitati, misliti, verovati, videti, gledati, čuti,želeti, voleti....
Ana mi je rekla da putuje.
zavisnoupitna: Reci mi koliko ima do kraja.
obeležja: da, kako, da li, ko, šta, gde, kad, koliko;
funkcija: pravi objekat odgovor na pitanje: ŠTA?
- Odnosne rečenice bliže određuju pojam na koji se odnose.
Došao je dečak koji živi preko puta.
obeležja: koji, čiji, kakav, ko, gde, što, koliki;
funkcija: atribut, apozicija, subjekat, objekat
- Mesne rečenice označavaju mesto vršenja radnje.
Idem negde gde nema gužve.
obeležja:gde,kuda,odakle,dokle,kamo,otkud(a),tud(a),ovde,ovuda,tu,tamo,kad;
funkcija: priloška odredba za mesto odgovor na pitanje: GDE?
- Vremenske rečenice označavaju vreme vršenja radnje.
Pozvaću te kad stignem kući.
obeležja: kad, dok, čim, pošto, pre nego što, dok, kako;
funkcija: priloška odredba za vreme odgovor na pitanje: KAD?
- Uzročne rečenice označavaju uzrok vršenja radnje.
Nije došla u školu zato što je bolesna.
obeležja: jer, pošto, što, zato, što, budući da, kako, kad;
funkcija: priloška odredba za uzrok odgovor na pitanje: ZAŠTO?
- Uslovne rečenice označavaju uslov vršenja radnje.
Ići ću napolje ako bude sunčano.
obeležja: ako, kad, da, ukoliko, li;
funkcija: priloška odredba za uslov
- Dopusne rečenice označavaju da se radnja glavne rečenice ostvaruje uprkos značenju zavisne rečenice.
Išli smo iako je padala kiša.
obeležja: iako, mada, premda;
funkcija: priloška odredba za dopuštenje;
- Namerne rečenice označavaju cilj, svrhu vršenja radnje.
Došao je da bi te video.
obeležja: da, kako, li, ne bi li, eda bi, kako bih;
funkcija: priloška odredba za cilj; odgovor na pitanje: RADI ČEGA?
- Poredbene rečenice označavaju način vršenja radnje poređenjem.
za jednakost: Uradila je sve kao što smo se dogovorili.
za nejednakost: Bolje da izađemo nego da sedimo ovde.
obeležja: kao što, kao da, kako, koliko, nego što, nego da;
funkcija: priloška odredba za poređenje, poredbena dopuna;
- Posledične rečenice označavaju posledicu vršenja radnje.
Magla je bile toliko gusta da smo se izgubili.
obeležje: da;
funkcija: posledična dopuna
Rečenica je pojam koji u gramatici označava komunikativnu i predikatsku rečenicu.
Moja sestra Sofija misli da treba da upiše gimnaziju. - Komunikativna
Moja sestra Sofija misli... - Predikatska
...da treba da upiše gimnaziju. - Predikatska
Komunikativna je svaka rečenica koja počinje velikim slovom a završava se tačkom, upitnikom ili uzvičnikom.
Predikatska rečenica je rečenica koja je obrazovana pomoću glagola u ličnom glagolskom obliku u službi predikata.
Zavisne predikatske rečenice su one reenice koje ne mogu da stoje samostalno, već su deo druge predikatske rečenice ili sintagme.
...da treba da upiše gimnaziju. - Zavisna
OBRATI PAŽNJU:
Iza zavisno upitnih rečenica (izrične) se nestavlja upitnik zato što ove rečenice imaju oblik ali ne i funkciju upitnih rečenica.
Reci mi koliko ima do kraja. Ne: Reci mi koliko ima do kraja?
Ako izrična rečenica stoji na početku glavne rečenice, odvaja se zapetom.
Ako bude sunčano, ići ću napolje.
Ako izrična rečenica dolazi na kraju glavne rečenice, ne odvaja se zapetom.
Ići ću napolje ako bude sunčano.
Kada se odnosna rečenica koja počinje sa ŠTO odnosi na celu rečenicu, odvaja se zapetom.
Lako su pobedili suparnički tim, što nas je veoma iznenadilo.
Ako se odnosna rečenica može pretvoriti u nezavisnu s veznikom a, odvaja se zapetom.
Učenici VIII2, koji su dežurni, danas nemaju nastavu. > Učenici VIII2, a oni su dežuni, danas nemaju nastavu.
Ako se može dodati onaj uz reč na koju se rečenica odnosi, ona se ne odvaja zapetom.
Igrači koji su igrali prošle subote dobiće nagrade. > Oni igrači koji su igrali prošle subote dobiće
nagrade.
Mesne i odnosne rečenice sa prilogom GDE
- Kada se rečenica sa prilogom GDE odnosi na glagol, onda je mesna.
Idemo gde je tiho. gde idemo? - gde je tiho
- Kada se rečenica sa prilogom GDE odnosi na imenicu, onda je odnosna.
Ovo je kuća gde ćemo odsesti. koja kuća? - gde ćemo odsesti, u kojoj ćemo odsesti
Ako je zavisna rečenica umetnuta odvaja se zapetom.
Prošlog meseca, na Sarin rođendan, otišli smo u bioskop.
Vremenske i uzročne rečenice sa veznikom POŠTO
- Ako pošto može da se zameni sa nakon što, onda je rečenica vremenska.
Pošto siđete do prodavnice, vratiću vam stvari.
Nakon što siđete do prodavnice, vratiću vam stvari.
- Ako pošto može da se zameni sa budući da ili zato što, onda je rečenica uzročna.
Pošto ne znam Nemački, ne mogu da ti pomognem.
Budući da ne znam Nemački, ne mogu da ti pomognem.
