EasyLearn

• Alkeni su nezasićeni aciklični ugljovodonici koji u svom molekulu sadrže najmanje jednu dvostruku vezu
• Opšte formula alkena glasi:

           CnH2n (Dalje)

• Alkani su zasićeni aciklični ugljovodonici
• Niz alkana je homologi niz jer se dva uzastopna alkana razlikuju uvek za jedan atom ugljenika i dva atoma vodonika.
• Homologi niz je grupa jedinjenja u kojoj se svaka dva susedna člana uvek razlikuju za istu atomsku grupu.
• Opšta formula alkana glasi: (Dalje)

• Alkoholi su organska kiseonična jedinjenja.
• Molekul alkohola sačinjvaju atomi ugljenika, vodonika i kiseonika.
• Alkoholi u svojim molekulima imaju atom kiseonika koji je povezan sa atomom vodonika i grade OH grupu:

                               CH3-OH   metanol

• OH grupa ili hidroksidna grupa, sastavni je deo molekula alkohola. Kod alkohola hidroksilna grupa je uvek vezana za zasićen ugljenikov atom.

                      CH3-CH2-OH    OH-hidroksilna grupa          

• Funkciona grupa je atomska grupa, ili, atom, koja se po sastavu razlikuje od ugljovodoničnog ostatka u molekulu organskog jedinjenja. Kod alkohola, to je hidroksilna grupa.
• U zavisnosti od broja hidroksilnih grupa, alkoholi mogu biti:

1. monohidroksilni (jedna hidroksilna grupa)
2. polihidroksilni (dve ili više hidroksilnih grupa)

• Zasićeni monohiidroksilni alkoholi u svojim molekulima imaju hidroksilnu grupu vezanu za alkil grupu, tako da je njihova opšta formula:

           CnH2n+1OH

• Nazivi monohidrosilnih alkohola izvode se tako što se na ime odgovarajućeg alkana doda nastavak -ol.
• Alkoholi koji imaju više od tri ugljenikova atoma u nazivu imaju i broj koji označava položaj hidroksilne grupe, a označavanje ugljenikovih atoma u najdužem nizu počinje sa onog kraja kome je bliža hidroksilna grupa ili račvanje.
• Monohidroksilni alkoholi se međusobno razlikuju na osnovu vrste ugljenikovog atoma za koji je vezana hidroksilna grupa.
• Vrsta ugljenikovog atoma prema načinu međusobnog vezivanja određuje se na osnovu broja drugih atoma ugljenika direktno vezanih za dati atom:

1. primarni - kada je C atom vezan samo za jedan drugi atom ugljenika,označava se sa 1°
2. sekundarni - kada je atom vezan za dva druga C atoma, označava se sa 2°
3. tercijalni - kada je atom vezan za tri druga C atoma, označava se sa 3°

        i tako redom;

• Ukoliko je OH grupa u nekom alkoholu vezana za primarni ugljenikov atom, taj alkohol je onda primarni alkohol, sekundarni ako je vezana za sekundarni C atom, tercijalni ako je vezana za tercijalni C atom
• Broj hidroksilnih grupa u alkoholu se označava prefiksima di-, tri- itd, koji se dodaju na naziv tog alkohola.

• Etanol je monohidroksilni alkohol sa najširom upotrebom. Koristi se kao dezinfekciono sredstvo, ratvarač, gorivo i sastojak alkoholnih pića.
• Metanol je najjednostavniji alkohol, otrovan je i pri malim koncentracijama izaziva privremeno ili trajno slepilo, a pri većem može dovesti do smrti. Koristi se kao sirovina za proizvodnju plastike i metanske kiseline, kao rastvarač boja i lakova i kao gorivo.
• Glicerol (etilen-glikol) je otrovan. Koristi se kao antifriz za motorna vozila, u proizvodnji kozmetičkih preparata, lekova i eksploziva. Takođe, deo molekula glicerola sastavni je deo ćelijske membrane.

Vidovdanski Ustav je 28. juna 1921. usvojen od strane Ustavotvorna Skupštine. Njime je Kraljevina SHS definisana kao ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija sa dinastijom Karađorđević na čelu. Za ustav su glasale demokrate, radikali, bosanski muslimani i Slovenska Ljudska Stranka. Protiv su bili zemljoradnici, republikanci i socijalisti, dok poslanici hrvatskih stranaka, klerikalci i komunisti nisu prisustvovali.

Prema Ustavu, Narodna Skupština je birana tajnim glasanjem, svake četiri godine. Izvršnu vlast ima vlada, koju je Kralj imenovao, a koja je bila odgovorna njemu i Narodnoj Skupštini.

Sa ciljem suzbijanja nacionalizma i separatizma, zemlja je podeljena na oblasti, regione i županije(33).

Iz straha da će biti napaadnuta od strane Nemačke, a strahujući da joj zemlje saveznice neće stati u odbranu, Rusija 1939. godine potpisuje mirovni pakt sa Nemačkom, Sporazum Molotov- Ribentrop. To je sporazum o nenapadanju i podeli teritorija - SSSR je dobio Finsku, Litvaniju, (Dalje)

U leto 1917. godine na Krfu su se sastali predstavnici Srpske Vlade i Jugoslovenskog odbora kako bi se dogovorili o organizaciji buduće države. Krfskom deklaracijom koja je doneta 20. jula (Dalje)

Srpska Vlada je 7. decembra 1914. godine donela Nišku deklaraciju kojom se obavezala na borbu za odbranu Srbije i njenu slobodu, kao i oslobođenje svih Srba, Hrvata i Slovenaca, i (Dalje)

• Tačka (A) je geometrijski objekat kome ne pripisujemo ni oblik ni veličinu. Crtamo je vrhom olovke ili kao kružić i obeležavamo je velikim slovom latinice.
• Prava (p) je geometrijsski objekat koji crtamo lenjirom i zamišljamo da se može neograničeno produžiti na obe strane.
• Poluprava (Ap) je deo prave, ograničen tačkom A sa jedne strane, a sa druge strane se može neograničeno produžavati.
• Duž (AB) je deo prave između dve tačke, uključujući i te dve tačke.
• Ravan (α) je geometrijski objekat koji zamiljamo kao neograničeno uvećanje paralelograma i obeležavamo ga slovom grčkog alfabeta.

                              ravan

• Grčki alfabet:

        Α α        alfa           Ι ι        jota              Ρ ρ         ro

        Β β        beta          Κ κ       kapa             Σ σ, ς     sigma

        Γ γ        gama         Λ λ       lambda          Τ τ         tau

        Δ δ        delta         Μ μ       mi                Υ υ        ipsilon

        Ε ε        epsilon       Ν ν       ni                Φ φ        fi

        Ζ ζ        zeta          Ξ ξ        ksi               Χ χ         hi

        Η η       eta            Ο ο       omikron         Ψ ψ        psi

        Θ θ       teta           Π π       pi                Ω ω        omega

• Izričnim rečenicama se izriče sadržaj glagola govorenja, mišljenja, osećanja i opažanja.

         najčešci glagoli: reći, kazati, saopštiti, pričati, pitati, misliti, verovati, videti, gledati, čuti,želeti, voleti....

                               Ana mi je rekla da putuje.

              zavisnoupitna: Reci mi koliko ima do kraja.

         obeležja: da, kako, da li, ko, šta, gde, kad, koliko;

         funkcija: pravi objekat                             odgovor na pitanje: ŠTA? 

• Odnosne rečenice bliže određuju pojam na koji se odnose. 

                                  Došao je dečak koji živi preko puta.

         obeležja: koji, čiji, kakav, ko, gde, što, koliki;

         funkcija: atribut, apozicija, subjekat, objekat

• Mesne rečenice označavaju mesto vršenja radnje.

                           Idem negde gde nema gužve.

         obeležja:gde,kuda,odakle,dokle,kamo,otkud(a),tud(a),ovde,ovuda,tu,tamo,kad;

         funkcija: priloška odredba za mesto               odgovor na pitanje: GDE? 

• Vremenske rečenice označavaju vreme vršenja radnje.

                           Pozvaću te kad stignem kući.

         obeležja: kad, dok, čim, pošto, pre nego što, dok, kako;

         funkcija: priloška odredba za vreme               odgovor na pitanje: KAD?

• Uzročne rečenice označavaju uzrok vršenja radnje.

                           Nije došla u školu zato što je bolesna.

         obeležja: jer, pošto, što, zato, što, budući da, kako, kad;

         funkcija: priloška odredba za uzrok                    odgovor na pitanje: ZAŠTO?

• Uslovne rečenice označavaju uslov vršenja radnje.

                           Ići ću napolje ako bude sunčano.

        obeležja: ako, kad, da, ukoliko, li;

        funkcija: priloška odredba za uslov

• Dopusne rečenice označavaju da se radnja glavne rečenice ostvaruje uprkos značenju zavisne rečenice.

                           Išli smo iako je padala kiša.

        obeležja: iako, mada, premda;

        funkcija: priloška odredba za dopuštenje;

• Namerne rečenice označavaju cilj, svrhu vršenja radnje.

                           Došao je da bi te video.

        obeležja: da, kako, li, ne bi li, eda bi, kako bih;

        funkcija: priloška odredba za cilj;                   odgovor na pitanje: RADI ČEGA?

• Poredbene rečenice označavaju način vršenja radnje poređenjem.

             za jednakost: Uradila je sve kao što smo se dogovorili.

             za nejednakost: Bolje da izađemo nego da sedimo ovde.

        obeležja: kao što, kao da, kako, koliko, nego što, nego da;

        funkcija: priloška odredba za poređenje, poredbena dopuna;

• Posledične rečenice označavaju posledicu vršenja radnje.

                  Magla je bile toliko gusta da smo se izgubili.

        obeležje: da;

        funkcija: posledična dopuna 

Rečenica je pojam koji u gramatici označava komunikativnu i predikatsku rečenicu.

Moja sestra Sofija misli da treba da upiše gimnaziju.  - Komunikativna

Moja sestra Sofija misli...     - Predikatska   

...da treba da upiše gimnaziju.    - Predikatska 

Komunikativna je svaka rečenica koja počinje velikim slovom a završava se tačkom, upitnikom ili uzvičnikom.  

Predikatska rečenica je rečenica koja je obrazovana pomoću glagola u ličnom glagolskom obliku u službi predikata.

Zavisne predikatske rečenice su one reenice koje ne mogu da stoje samostalno, već su deo druge predikatske rečenice ili sintagme.

...da treba da upiše gimnaziju.    - Zavisna

OBRATI PAŽNJU:

Iza zavisno upitnih rečenica (izrične) se nestavlja upitnik zato što ove rečenice imaju oblik ali ne i funkciju upitnih rečenica.

Reci mi koliko ima do kraja.   Ne: Reci mi koliko ima do kraja? 

Ako izrična rečenica stoji na početku glavne rečenice, odvaja se zapetom.

     Ako bude sunčano, ići ću napolje.

Ako izrična rečenica dolazi na kraju glavne rečenice, ne odvaja se zapetom.

     Ići ću napolje ako bude sunčano.

Kada se odnosna rečenica koja počinje sa ŠTO odnosi na celu rečenicu, odvaja se zapetom.

Lako su pobedili suparnički tim, što nas je veoma iznenadilo. 

Ako se odnosna rečenica može pretvoriti u nezavisnu s veznikom a, odvaja se zapetom.

Učenici VIII2, koji su dežurni, danas nemaju nastavu. > Učenici VIII2, a oni su dežuni, danas nemaju nastavu.

Ako se može dodati onaj uz reč na koju se rečenica odnosi, ona se ne odvaja zapetom.

Igrači koji su igrali prošle subote dobiće nagrade. > Oni igrači koji su igrali prošle subote dobiće

                                                                    nagrade.

Mesne i odnosne rečenice sa prilogom GDE

• Kada se rečenica sa prilogom GDE odnosi na glagol, onda je mesna.

           Idemo gde je tiho.   gde idemo? - gde je tiho

• Kada se rečenica sa prilogom GDE odnosi na imenicu, onda je odnosna.

           Ovo je kuća gde ćemo odsesti.   koja kuća? - gde ćemo odsesti, u kojoj ćemo odsesti

Ako je zavisna rečenica umetnuta odvaja se zapetom.

Prošlog meseca, na Sarin rođendan, otišli smo u bioskop. 

Vremenske i uzročne rečenice sa veznikom POŠTO

• Ako pošto može da se zameni sa nakon što, onda je rečenica vremenska.

Pošto siđete do prodavnice, vratiću vam stvari.

Nakon što siđete do prodavnice, vratiću vam stvari.

• Ako pošto može da se zameni sa budući da ili zato što, onda je rečenica uzročna.

Pošto ne znam Nemački, ne mogu da ti pomognem.

Budući da ne znam Nemački, ne mogu da ti pomognem. 

I  There is ONE extra, unnecessary word in EACH line. Find the word and write it in the blank space on the right.

Example: Hi, I'm name Sara. I work for NET magazine.                         name 

A lot of people read our magazine. Teenagers are read it, of course.       1.______

I don't like to doing same things every day. I write                              2.______

to stories in the magazine. I also work on the horoscope and                3.______

the problem page is too. I usually work in my office                             4.______

but sometimes I interview about people. At the moment                       5.______

I'm never talking to children at Christmas parties.                                6.______ (Dalje)

Kisele kise su posledica zagadjenja vazduha (aerozagađenja), usled povećane koncentracije oksida azota i sumpora u vazduhu. Ti oksidi reaguju sa kapljicama vodene pare i grade sumporastu, sumpornu i azotnu kiselinu, stvarajući tako kisele padavine.

 Uzroci:

• sagorevanje fosilnih goriva, najviše lignita i uglja
• povećana koncentracija oksida azota i sumpora

Posledice:

• povećava se kiselost vode u potocima, rekama i jezerima, sto je uzrok osiromašenja živog sveta u istim
• svi delovi biljke koji dodju u kontakt sa kiselim padavinama propadaju, postaju osetljivi na parazite i polako se suše
• dolazi do razaranja fasada, spomenika, mostova i drugih predmeta od kamena i metala, praveći velike štete u gradovima
• može izazvati masovno trovanje ljudi i životinja
• doprinose okiseljavanju zemljišta pri čemu biljke počinju da se suše i odumiru
• ugrožavaju i podzemne vodne resurse