Srpski jezik
Srpski jezik spada u indoevropsku porodicu jezika, koju čine jezici koji potiču od istog jezika.
Indoevropska grupa jezika se danas deli na više grana, a jedna od tih grana je slovenska grupa jezika, kojoj pripada srpski jezik. Od jednog zajedničkog prajezika, koji se u nauci naziva praslovenski, izdvojile su se tri jezičke grupe: istočnoslovenska, zapadnoslovenska i južnoslovenska.
Istočnoslovenska grupa: ruski, beloruski, ukrajinski;
Zapadnoslovenska grupa: poljski, češki, slovački;
Južnoslovenska grupa: slovenački, makedonski, bugarski, srpski;
Dijalekti
Srpskim jezikom govore Srbi u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ali se govor razlikuje u određenim krajevima. Ovi govori koji imaju posebne osobine su dijalekti srpskog jezika, koje delimo po:
- izgovoru nekadašnjeg glasa "jat";
- gramatičkim osobinama (broj akcenata, padeža itd.)
Ekavski (dete) i (i)jekavski (dijete) su književni izgovori, a ikavski (dite) nije.
- Podela prema zameni nekadašnjeg glasa "jat":
Skinula sam nove pesme sa neta. (ekavski izgovor)
Skinula sam nove pjesme sa neta. ((i)jekavski izgovor)
Kratkom E u ekavskom odgovara JE u (i)jekavskom, a dugom E odgovara IJE u (i)jekavskom.
U književnnom jeziku pravilno je jotovanje glasova L i N, a jotovanje T i D je nepravilno.
djevojka ne đevojka
Ponekad se jotovanje u (i)jekavskom izgovoru javlja kao I prema E u ekavskom:
dio, vijavica, smijati se...
-Podela prema gramatičkim osobinama govora:
1. Prizrensko-timočki dijalekat
- Ja vino točim, vino ne pijem; pesnu iskam, pesnu ne slušam, a sve zaradi tebe, Zone!... U lov idem, pušku ne ispalim! Ništo ne znajem za sebe, a sve zaradi tebe... Ja si idem, pa... kako onoj govedo kada se, ete, napase od travku zanovet... brljiv stado', Zone!
- He!...
Mane ućuta. Nastade mala pauza. Mane se maši tabakere i stade praviti cigaru.
- Pušti me! - otima se Zona.
- Ostani jošte malko! - zaustavlja je Mane. - Vardaj, Vaske!... Od tatka mi ostade kuća i lojze i njive... a ja si i sam jošte kupi i spečali. Znajem si zanajat, esnaf-čovek sam...
- Znajem...
- Imam si dućan.
- Znajem, de.
- I mušterije imam sijasvet...
- Dobro, de!
"Zona Zamfirova",Stevan Sremac
osobine ovog dijalekta:
- postoji samo jedan akcenat, koji može da se javi na bilo kom slogu u reči
- ima samo dva padeža: nominativ i akuzativ
- upotrebljava se zamenica si za sva lica
- futur se gradi od prezenta glagola HTETI i prezenta glagola koji se menja
2. Kosovsko-resavski dijalekat
Ovaj Ljubisa, nije ko drugi kafedzije, bio pijanica i opste retko se napivao, a kad se napije, sedne pa place.Namesti se na tronosku kraj sporeta, pusi cigaru, a niz nos mu i obrazi lete suze ko da mu u oci uso dim.I onda govori kako mu zivot otiso u nista i kako vise nema zasta da zivi.
"Ja sam se," veli, " s moj zivot razminuo kaj da se nikad nismo ni sreli, a to sto sad zivim, nije zivot, no svinjska balega. Ja nemam zasta da zivim."
Sam tako.
A sutradan opet vazdan radi ko da nije bilo nista.I ono juceranje ne spominje......
"Petrijin Venac", Dragoslav Mihailovic
osobine ovog dijalekta:
- javljaju se samo dva akcenta
- javlja se sažimanje samoglasnika
- u instrumentalu jednine često se dodaje nastavak -em
- izjednačavaju se akuzativ i lokativ
3. Šumadijsko-vojvođanski dijalekat
- Oho! - cudi se pop Spira. - Kol'ko to izbi?
- Sedamnaest, ali to je upravo dvanaest... morate uvek pet opcigovati, - veli pop Cira - pa onda je taman tacno toliko sati.
- Pa pre ste opcigovali cetir?
- The, pre onako, a od nekog vremena ovako. Sad ovako poc'o, pa sta mu znate? - veli pop Cira.
- A sto ga ne date da se opravi? - veli pop Spira. - Rek'o bi da je dobar sat... mog'o bi jos da posluzi.
- Ta, man'te ga do djavola, - veli gospoja Persa zevajuci i zaklanjajuci usta - a sta vec nismo probali, i kud ga nismo siljali, pa nista.
- Nepopraviv je! - veli pop Cira.
"Pop Ćira i pop Spira", Stevan Sremac
osobine ovog dijalekta:
- javlja se sedam padeža
- javlja se sažimanje samoglasnika
- zastupljeni su svi akcenti
- u nekim rečima javlja se i umesto e
4. Zetsko-raški dijalekat
Milovan Janičin Vujošević, iz Brskuta, reka je:
»Ja sam, tako mi duše, svakoga čoeka moga na mejdan dobit!«
Pitali su ga:
»Kako, striko Milovane?«
Milovan:
»Lasno, duše mi! On se naijedi, pa me psuje, skačući i drkteći od ijeda! Ja ne govorim
ništa. Kad sjutradan, on ka kvasan, stidi se i kaje od svojije riječi! Eto, ja dobio, a on
izgubio!«
Primjeri čojstva i junaštva, Marko Miljanov
osobine ovog dijalekta:
- javljaju se samo silazni akcenti, koji se mogu naći na bilo kom slogu
- umesto lokativa se javlja akuzativ
- čuvaju se stari nastavci u zameničkoj promeni
- infinitiv je bez -i
5. Istočnohercegovački dijalekat
Srbija je gotovo sva, osim đekoji mali mjesta pored veliki voda, brdovita; i sva je, oim đekoji kamenjaka po velikim brdima, i mjesta, kud su sela i varoši, zarasla u šumu, ponajviše rastovu i bukovu... Iz sviju brda teku nebrojeni potočići na sve strane, koji se malo-pomalo skupljaju u velike rijeke.
Srpska istorija našega vremena, Vuk St. Karadžić
osobine ovog dijalekta:
- javljaju se svi akcenti
- javlja se sedam padeža
- dosledno se vrši (i)jekavsko jotovanje
- često se nejavlja glas H
Književni jezik je opšti, zvanični jezik, koji ima svoju jasno određenu normu. U osnovi književnog jezika ekavskog izgovora je šumadijsko-vojvođanski dijalekat, a književnog jezika (i)jekavskog izgovora je istočnohercegovački dijalekat.
Razlika između narodnog i književnog jezika:
Narodni jezik Književni jezik
- koristi se na ograničenoj - koristi se na celokupnoj teritoriji
teritoriji - u zvaničnoj upotrebi
- u nezvaničnim prilikama - u govoru i pisanju
- u govoru - ustaljen i pravilan
- neujednačen je i raznolik
