Glas je jedinica govora. Slovo je pisani znak za glas.
- U srpskom jeziku ima 30 glasova i 30 slova, dakle svaki glas ima jedan pisani znak.
Svi glasovi se dele na samoglasnike i suglasnike.
Samoglasnici se izgovaraju tako što vazdušna struja slobodno prolazi između govornih organa, zbog čega oni spadaju u nelokalizovane glasove, tj. one kojima se ne može odrediti mesto izgovora u govornom aparatu. Pri njihovom izgovoru glasne žice trepere čime se stvara ton. Zato su svi samoglasnici zvučni glasovi.
U srpskom jeziku postoji pet samoglasnika: a, e, i, o, u.
Suglasnici se izgovaraju tako što vazdušna struja nailazi na neku prepreku u usnoj duplji, zbog čega suglasnici spadaju u lokalizovane glasove, tj. one kojima se može odrediti mesto izgovora u govornom aparatu. Neki suglasnici su bezvučni dok su drugi zvučni, samim tim, pri izgovoru nekih suglasnika glasne žice trepere, a pri izgovoru ostalih, glasne žice ne trepere.
- Podela suglasnika po zvučnosti
ZVUČNI: B,D,G,Đ,Ž,Z,Dž;
BEZVUČNI: P,T,K,Ć,Š,S,Č,F,H,C;
Suglasnik R može ponekad biti i samoglasnik, pa takvo R postaje nosilac sloga(slogotvorno R).
Suglasnici se, takođe, dele prema tome kako se stvaraju, odnosno, kako se "čuju", na šumne suglasnike i sonante.
Šumni (pravi) suglasnici se izgovaraju tako što vazdušna struja nailazi na prepreku, pa se čuju kao šumovi. U srpskom jeziku ima 17 šumnih suglasnika:
b,p,d,t,g,k,đ,ć,ž,š,z,s,dž,č,f,h,c.
Sonanti se izgovaraju tako što glasne žice trepere, ali vazdušna struja nema potpuno slobodan prolaz, pa se čuju kao tonovi popraćeni šumom. Prema tome, svi sonanti su zvučni, i ima ih osam:
v,r,l,j,m,n,nj,lj.
Podela suglasnika po mestu izgovora izgleda ovako:
ZADNJONEPČANI: k,g,h;
PREDNJONEPČANI: j,lj,nj,ć,đ,č,dž,š,ž;
JEZIČNI: l,r,n;
USNENI: b,p,m;
USNENO-ZUBNI: v,f;
ZUBNI: d,t,z,s,c;
AFRIKATE(SLIVENI): đ,ć,dž,č,c;
