EasyLearn

Srpski jezik 

Srpski jezik spada u indoevropsku porodicu jezika, koju čine jezici koji potiču od istog jezika.

Indoevropska grupa jezika se danas deli na više grana, a jedna od tih grana je slovenska grupa jezika, kojoj pripada srpski jezik. Od jednog zajedničkog prajezika, koji se u nauci naziva praslovenski, izdvojile su se tri jezičke grupe: istočnoslovenska, zapadnoslovenska i južnoslovenska.

Istočnoslovenska grupa: ruski, beloruski, ukrajinski;

Zapadnoslovenska grupa: poljski, češki, slovački;

Južnoslovenska grupa: slovenački, makedonski, bugarski, srpski;

Dijalekti

Srpskim jezikom govore Srbi u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ali se govor razlikuje u određenim krajevima. Ovi govori koji imaju posebne osobine su dijalekti srpskog jezika, koje delimo po:

•  izgovoru nekadašnjeg glasa "jat";
•  gramatičkim osobinama (broj akcenata, padeža itd.)

Ekavski (dete) i (i)jekavski (dijete) su književni izgovori, a ikavski (dite) nije.

- Podela prema zameni nekadašnjeg glasa "jat":

Skinula sam nove pesme sa neta. (ekavski izgovor)

Skinula sam nove pjesme sa neta. ((i)jekavski izgovor)

Kratkom E u ekavskom odgovara JE u (i)jekavskom, a dugom E odgovara IJE u (i)jekavskom.

U književnnom jeziku pravilno je jotovanje glasova L i N, a jotovanje T i D je nepravilno.

djevojka ne đevojka 

Ponekad se jotovanje u (i)jekavskom izgovoru javlja kao I prema E u ekavskom:

dio, vijavica, smijati se...

-Podela prema gramatičkim osobinama govora:

1. Prizrensko-timočki dijalekat

- Ja vino točim, vino ne pijem; pesnu iskam, pesnu ne slušam, a sve zaradi tebe, Zone!... U lov idem, pušku ne ispalim! Ništo ne znajem za sebe, a sve zaradi tebe... Ja si idem, pa... kako onoj govedo kada se, ete, napase od travku zanovet... brljiv stado', Zone!
- He!...
Mane ućuta. Nastade mala pauza. Mane se maši tabakere i stade praviti cigaru.
- Pušti me! - otima se Zona.
- Ostani jošte malko! - zaustavlja je Mane. - Vardaj, Vaske!... Od tatka mi ostade kuća i lojze i njive... a ja si i sam jošte kupi i spečali. Znajem si zanajat, esnaf-čovek sam...
- Znajem...
- Imam si dućan.
- Znajem, de.
- I mušterije imam sijasvet...
- Dobro, de!

                                                              "Zona Zamfirova",Stevan Sremac

osobine ovog dijalekta:

• postoji samo jedan akcenat, koji može da se javi na bilo kom slogu u reči
• ima samo dva padeža: nominativ i akuzativ
• upotrebljava se zamenica si za sva lica
• futur se gradi od prezenta glagola HTETI i prezenta glagola koji se menja

2. Kosovsko-resavski dijalekat

 Ovaj Ljubisa, nije ko drugi kafedzije, bio pijanica i opste retko se napivao, a kad se napije, sedne pa place.Namesti se na tronosku kraj sporeta, pusi cigaru, a niz nos mu i obrazi lete suze ko da mu u oci uso dim.I onda govori kako mu zivot otiso u nista i kako vise nema zasta da zivi.
 "Ja sam se," veli, " s moj zivot razminuo kaj da se nikad nismo ni sreli, a to sto sad zivim, nije zivot, no svinjska balega. Ja nemam zasta da zivim."
Sam tako.
A sutradan opet vazdan radi ko da nije bilo nista.I ono juceranje ne spominje......

                                                             "Petrijin Venac", Dragoslav Mihailovic

osobine ovog dijalekta:

• javljaju se samo dva akcenta
• javlja se sažimanje samoglasnika
• u instrumentalu jednine često se dodaje nastavak -em
• izjednačavaju se akuzativ i lokativ

3. Šumadijsko-vojvođanski dijalekat

- Oho! - cudi se pop Spira. - Kol'ko to izbi?
- Sedamnaest, ali to je upravo dvanaest... morate uvek pet opcigovati, - veli pop Cira - pa onda je taman tacno toliko sati.
- Pa pre ste opcigovali cetir?
- The, pre onako, a od nekog vremena ovako. Sad ovako poc'o, pa sta mu znate? - veli pop Cira.
- A sto ga ne date da se opravi? - veli pop Spira. - Rek'o bi da je dobar sat... mog'o bi jos da posluzi.
- Ta, man'te ga do djavola, - veli gospoja Persa zevajuci i zaklanjajuci usta - a sta vec nismo probali, i kud ga nismo siljali, pa nista.
- Nepopraviv je! - veli pop Cira.

                                                                           "Pop Ćira i pop Spira", Stevan Sremac 

osobine ovog dijalekta:

• javlja se sedam padeža
• javlja se sažimanje samoglasnika
• zastupljeni su svi akcenti
• u nekim rečima javlja se i umesto e

4. Zetsko-raški dijalekat 

Milovan Janičin Vujošević, iz Brskuta, reka je:
»Ja sam, tako mi duše, svakoga čoeka moga na mejdan dobit!«
Pitali su ga:
»Kako, striko Milovane?«
Milovan:
»Lasno, duše mi! On se naijedi, pa me psuje, skačući i drkteći od ijeda! Ja ne govorim
ništa. Kad sjutradan, on ka kvasan, stidi se i kaje od svojije riječi! Eto, ja dobio, a on
izgubio!«

                                              Primjeri čojstva i junaštva, Marko Miljanov

osobine ovog dijalekta:

• javljaju se samo silazni akcenti, koji se mogu naći na bilo kom slogu
• umesto lokativa se javlja akuzativ
• čuvaju se stari nastavci u zameničkoj promeni
• infinitiv je bez -i

5. Istočnohercegovački dijalekat

Srbija je gotovo sva, osim đekoji mali mjesta pored veliki voda, brdovita; i sva je, oim đekoji kamenjaka po velikim brdima, i mjesta, kud su sela i varoši, zarasla u šumu, ponajviše rastovu i bukovu... Iz sviju brda teku nebrojeni potočići na sve strane, koji se malo-pomalo skupljaju u velike rijeke.

                                                    Srpska istorija našega vremena, Vuk St. Karadžić

osobine ovog dijalekta:

• javljaju se svi akcenti
• javlja se sedam padeža
• dosledno se vrši (i)jekavsko jotovanje
• često se nejavlja glas H

Književni jezik je opšti, zvanični jezik, koji ima svoju jasno određenu normu. U osnovi književnog jezika ekavskog izgovora je šumadijsko-vojvođanski dijalekat, a književnog jezika (i)jekavskog izgovora je istočnohercegovački dijalekat.

Razlika između narodnog i književnog jezika:

Narodni jezik                             Književni jezik

- koristi se na ograničenoj              - koristi se na celokupnoj teritoriji

  teritoriji                                    - u zvaničnoj upotrebi

- u nezvaničnim prilikama               - u govoru i pisanju 

- u govoru                                  - ustaljen i pravilan

- neujednačen je i raznolik 

Glas je jedinica govora. Slovo je pisani znak za glas.

• U srpskom jeziku ima 30 glasova i 30 slova, dakle svaki glas ima jedan pisani znak. 

Svi glasovi se dele na samoglasnike i suglasnike.

Samoglasnici se izgovaraju tako što vazdušna struja slobodno prolazi između govornih organa, zbog čega oni spadaju u nelokalizovane glasove, tj. one kojima se ne može odrediti mesto izgovora u govornom aparatu. Pri njihovom izgovoru glasne žice trepere čime se stvara ton. Zato su svi samoglasnici zvučni glasovi.

U srpskom jeziku postoji pet samoglasnika: a, e, i, o, u.

Suglasnici se izgovaraju tako što vazdušna struja nailazi na neku prepreku u usnoj duplji, zbog čega  suglasnici spadaju u lokalizovane glasove, tj. one kojima se može odrediti mesto izgovora u govornom aparatu. Neki suglasnici su bezvučni dok su drugi zvučni, samim tim, pri izgovoru nekih suglasnika glasne žice trepere, a pri izgovoru ostalih, glasne žice ne trepere.

• Podela suglasnika po zvučnosti

ZVUČNI:      B,D,G,Đ,Ž,Z,Dž;

BEZVUČNI:   P,T,K,Ć,Š,S,Č,F,H,C; 

Suglasnik R može ponekad biti i samoglasnik, pa takvo R postaje nosilac sloga(slogotvorno R).

Suglasnici se, takođe, dele prema tome kako se stvaraju, odnosno, kako se "čuju", na šumne suglasnike i sonante.

Šumni (pravi) suglasnici se izgovaraju tako što vazdušna struja nailazi na prepreku, pa se čuju kao šumovi. U srpskom jeziku ima 17 šumnih suglasnika:

b,p,d,t,g,k,đ,ć,ž,š,z,s,dž,č,f,h,c.

Sonanti se izgovaraju tako što glasne žice trepere, ali vazdušna struja nema potpuno slobodan prolaz, pa se čuju kao tonovi popraćeni šumom. Prema tome, svi sonanti su zvučni, i ima ih osam:

v,r,l,j,m,n,nj,lj.

Podela suglasnika po mestu izgovora izgleda ovako:

ZADNJONEPČANI: k,g,h;

PREDNJONEPČANI: j,lj,nj,ć,đ,č,dž,š,ž;

JEZIČNI: l,r,n;

USNENI: b,p,m;

USNENO-ZUBNI: v,f;

ZUBNI: d,t,z,s,c;

AFRIKATE(SLIVENI): đ,ć,dž,č,c; 

Zamagljene prozore behu iscrtale kapljice kiše.

Iako sam zakasnila samo par minuta, oni su već bili otišli.

Pluskvamperfekat je složen ličan glagolski oblik koji označava radnju koja se vršila ili izvršila, pre neke druge, prošle radnje.

Gradi se na dva načina:

1. od perfekta pomoćnog glagola BITI i radnog glagolskog prideva koji se menja:

         1. bio/bila/bilo sam uradio/la/lo      1. bili/bile/bila smo uradili/le/la

         2. bio/bila/bilo si uradio/la/lo         2. bili/bile/bila ste uradili/le/la

         3. bio/bila/bilo je uradio/la/lo         3. bili/bile/bila su uradili/le/la

    2. od imperfekta pomoćnog glagola BITI i radnog glagolskog prideva koji se menja:

         1. bejah(beh) uradio/la/lo        1. bejasmo(besmo) uradili/le/la

         2. bejaše(beše) uradio/la/le      2. bejaste(beste) uradili/le/la

         3. bejaše(beše) uradio/le/la      3. bejahu(behu) uradili/le/la 

Sve što budem našla, pokazaću i vama.

Dođite do mene kada vam budu završili časovi.

Sanja će doći ako je budete pozvali.

Futur II je složen ličan glagolski oblik koji označava radnju koja će se desiti u budućnosti, ali pre neke druge, buduće radnje. 

Gradi se od prezenta pomoćnog glagola BITI i radnog glagolskog prideva glagola koji se menja. 

Futur II glagola ČITATI:

1. budem čitao/la/lo    1. budemo čitali/le/la
2. budeš čitao/la/lo     2. budete čitali/le/la
3. bude čitao/la/lo       3. budu čitali/le/la 

Odoh, vidimo se sutra.

Moj brat je izašao, rekoh ti već. 

Eno ga, zamače za ugao. 

Aorist označava prošlu radnju koja se dogodila neposredno pre trenutka govorenja ili u toku govorenja.

Naziva se i pređašnje ili svršeno vreme i gradi se od glagola svršenog vida. Mogu se upotrebljavati i glagoli nessvršenog vida ali je potrebno da se nekim jezičkim sredstvima istakne gotovost, završenost, radnje - prilozi za vreme (sada, do sada), rečce (evo, eno, eto).

Aorist se gradi od infinitivne osnove na koju se dodaju nastavci:

1. ako se osnova završava na samoglasnik:

         1. -h         1. -smo

         2.  /          2. -ste

         3.  /          3. -še

   2.  ako se osnova završava na suglasnik:

         1. -oh        1. -osmo

         2. -e          2. -oste

         3. -e          3. -oše 

 Aorist je ličan, prost glagolski oblik.

Aorist pomoćnih glagola BITI i HTETI:

BITI                        HTETI

1. bih     1. bismo      1. htedoh (hteh)    1. htedosmo (htesmo)

2. bi       2. biste       2. htede (hte)        2. htedoste (hteste)

3. bi       3. biše        3. htede (hte)        3. htedoše (hteše)

• Kružnica je skup svih tačaka u ravni jednako udaljenih od centra.
• Krug je skup svih tačaka u ravni koje se nalaze na kružnici ili unutar nje.
• Konciklične tačke su one tačke koje pripadaju istoj kružnici.
• Poluprečnik kruga je duž koja spaja centar sa bilo kojom tačkom kruga.
• Tetiva je duž određena dvema tačkama kružnice.
• Prečnik je najduža tetiva koja prolazi kroz centar.
• Kružni luk je podskup kružnice određen dvema tačkama.
• Tangenta je prava koja dodiruje kružnicu u nekoj njenoj tački i normalna je na poluprečnik iz te tačke.
• Centralni ugao je ugao čije je teme u centru kruga a kraci su mu poluprečnici.
• Periferijski ugao je ugao čije je teme na kružnoj liniji a kraci su mu tetive.

• Centralni ugao je dva puta veći od periferijskog ugla nad istim kružnim lukom.

• Svi periferijski uglovi nad istim kružnim lukom su jednaki.
• Svi periferijski uglovi nad prečnikom su pravi.
• Obim kruga jednak je proizvodu njegovog prečnika i broja pi.

• Površina kruga jednaka je proizvodu kvadrata poluprečnika tog kruga i broja pi.

• Dužina kružnog luka kome odgovara centralni ugao alfa je:

• Površina kružnog luka jednaka je: