EasyLearn

Neka je O data tačka i k broj različit od 0. Ako se figura F preslikava u F1, tako da svakoj tački M figure F odgovara svaka tačka M1 figure F1, tada se OM1=k*OM naziva HOMOTETIJA sa centrom u O i koeficijentom k. Zapisuje se H(O,k).

Osobine homotetije:

• ukoliko je k=1, u pitanju je indentičko preslikavanje
• ukoliko je k=-1, u pitanju je centralna simetrija sa centrom u O
• OM=1/k*OM1

Teoreme: (Dalje)

• Klima (podneblje) nekog mesta ili dela Zemljine površine predstavlja prosečno stanje atmosfere u određenom vremenskom periodu. Ona se menja, ali mnogo sporije od vremena.
• U zavisnosti od upadnog ugla Sunčevih zraka, izdvajaju se tri klimatska pojasa:

1. žarki - između povratnika
2. umereni - između povratnika i polarnika
3. hladni - od polarnika do polova

• U zavisnosti od temperature i količine padavina, izdvajaju se četiri klimatska pojasa:

1. Ekvatorijalni pojas - do 10*N i S, Kongo, ostrva Malajskog arhipelaga i sliv Amazona. Ima toplu i vlažnu klimu, sa malim dnevnim i godišnjim amplitudama. Prosečna godišnja temperatura je 24-28*C. Obilje padavina i bujne vegetacije.
2. Tropski pojas - duvaju pasati i monsuni; izdvajaju se tri tipa klime u ovom pojasu: tropska (visoke temperature tokom cele godine), monsunska(hladnije zime i kišovitija leta) i pustinjska(izrazite dnevne amplitude i mala količina padavina). Tropska je zastupljena oko ekvatora u Africi, Južnoj i Severnoj Americi, monsunska je zastupljena u jugoistočnoj Aziji i severnoj Australiji a pustinjska u Africi, Arabijskom poluostrvu i centralnoj Australiji.
3. Suptropski pojas - između 25* i 40* N i S. Klimatski tipovi ovog pojasa su: sredozemni(Sredozemlje, Kalifornija, jug Afrike i Australije) - vrela, sunčana i suva leta, blage i kišovite zime; vlažni suptropski tip (Florida, primorje Kine) - hladne i suve zime i topla i kišovita leta; suva suptropska klima(jug Meksika, Bliski Istok, jugozapadna Australija) - leta žarka, bez kiše, a zime vlažne i prohladne.
4. Umereni pojas - zastupljen u Evropi, Aziji i Severnoj Americi. Ima izražena četiri godišnja doba, velike godišnje amplitude sa snegom zimi.
5. Subpolarni pojas - severni Sibir, Kanada i Aljaska. Kratka i sveža leta i duge, veoma hladne zime, sa velikim godišnjim amplitudama a malom količinom padavina.
6. Polarni pojas - Artik i Antartik. Leta vrlo kratka a zime duge sa temperaturom skoro uvek nižom od 0* i malom količinom padavina.

• Mikroklima je klima malih povr[ina i prizemnog sloja vazduha do 2m visine. Na nju utiču reljef, vegetacija i prisustvo vodenih površina.
• Gradovi imaju specifičnu klimu koja se razlikuje od klime njihove okoline. U gradu je temperatura viša i za nekoliko stepeni, relativna vlažnost smanjena a količina padavina i oblačnosti je veća. Dolazi i do pojave smoga, koji može biti znatno štetan po čovekovo zdravlje.

• Vreme predstavlja stanje atmosfere iznad nekog mesta u trenutku osmatranja klimatskih elemenata i pojava. Ono se formira pod uticajem istovremenog dejstva mnogih uzroka i zavisi od osobina pojedinih vazdušnih masa koje sa sobom donose karakteristično vreme.
• Troposfera se sastoji od različitih vazdušnih masa zbog nejednake količine Sunčeve toplote na različitim geografsim širinama i zbog različitog zagrevanja kopna i mora.
• Da bi vazdušna masa dobila određene osobine ona mora duže vreme mirovati ili se sporo kretati iznad neke oblasti.
• Izvorišna oblast jeste prostor iznad kojeg se formirala neka vazdušna masa, može biti kopno ili voda. Maritimne vazdušne mase su vazdušne mase obrazovane iznad mora a kontinentalne su one obrazovane iznad kopna.
• Vazdušne mase se kreću relativno sporo i pri tome one menjaju svoje osobine jer su (Dalje)

INSOLACIJA 

• Insolacija (trajanje Sunčevog sjaja) jeste dužina obasjavanja Zemljine površine direktnim Sunčevim zracima u nekom mestu.
• Zavisi od geografske širine, godišnjeg doba, oblačnosti, konfiguracije terena i zagađenosti vazduha.
• Meri se heliografom a izražava se u časovima sijanja Sunca u toku dana, meseca ili godine.
• Izohele su linije na karti koje povezuju mesta iste insolacije.
• Insolacija je najveća u suvim predelima - u pustinjama i stepama.
• Od velikog je značaja za zdravlje ljudi, poljoprivredu i šumarstvo, energetiku i turizam.

PADAVINE

• Padavine su razni oblici kondenzovane i sublimirane vodene pare, koji dospevaju na Zemljinu površinu - u tečnom ili čvrstom stanju. Nastaju hlađenjem vazduha kada se on (Dalje)

• Magla je zamućenost vazduha nastala kondenzacijom vodene pare u prizemnim slojevima atmosfere, pri čemu je vidljivost smanjena do 1km. Ako je vidljivost između 1 i 2 km to je sumaglica.
• Najveće oblasti magle su na kontaktu mora i prehlađenog kopna, često i na mestu sudara toplih i hladnih morskih struja.
• Smog se javlja u velikim gradovima i indusrtijskim oblastima iznad kojih je vazduh zamućen česticama dima, čađi i drugih produkata sagorevanja fosilnih goriva.
• Oblaci su skupovi vodenih kapljica i sitnih čestica leda obrazovani u slobodnoj atmosferi. Promenljivog su oblika i neprekidno se kreću. Prema visini na kojoj se kreću, dele se na:

1. niske(do 2km) - sastoje se od vodenih kapljica
2. srednje(2-6km) - mešavina kapljica i kristala leda
3. visoke(preko 6km) - od ledenih kristala

        Prema spoljašnjem izgledu, dele se na tri osnovna tipa: (Dalje)

• Vodena para je isparena voda sa kopna, vodenih površina i biljnog pokrivača. Uvek je prisutna u vazduhu i čini njegovu vlažnost. Od vodene pare zavisi mogućnost pojave padavina, ona apsorbuje dugotalasnu Zemljinu radijaciju i utiče na temperaturu i tok mnogih procesa.
• Isparavanje je proces prelaženja vode iz tečnog u gasovito stanje. Ukazuje na količinu vode koja je isparila sa jedinice površine u određenom vremenskom periodu i izražava se u l/m2, odnosno u mm. Zavisi od velićine i toplotnog stanja površine sa koje voda isparava, stepena vlažnosti vazduha i brzine vetra. Meri se pomoću isparitelja (evaporimetri) - Vildov isparitelj.

• Vazduh pri određenoj temperaturi može da primi vodenu paru do određene granice, kada postaje zasićen. Ukoliko dođe do pada temperature postaje prezasićen i jedan deo vodene pare prelazi u tečno stanje - kondenzacija, a pri većem snižavanju temperature u čvrsto stanje - sublimacija. Pokazatelji vlažnosti su apsolutna i relativna vlažnost.
• Apsolutna vlažnost je količina vodene pare u gramima koju sadrži 1m3 vazduha. Raste sa porastom temperature.
• Relativna vlažnost je odnos između postojeće (apsolutne) i najveće moguće vlažnosti koju bi vazduh na toj temperaturi mogao da ima do potpunog zasićenja. Izražava se u procentima - potpuno suv vazduh ima rel. vlažnost 0%, a vazduh zasićen vodenom parom 100%. Ona pokazuje stepen zasićenosti vazduha vodenom parom. Meri se pomoću higrometra i higrografa.

• Omorina se javlja kada su relativna vlažnost vazduha i temperatura visoki i utiče na čovekovo zdravlje.
• Najpovoljnija relativna vlažnost vazduha za život je oko 60% uz temperaturu od 20*C

• Vazduh struji od mesta višeg ka mestu nižeg vazdušnog pritiska. To strujanje može biti horizontalno, vertikalno i vrtložno.
• Vetar je horizontalno kretanje vazduha. Ima određeni pravac, brzinu i jačinu.
• Pravac vetra se označava prema strani sveta sa koje vazduh struji i predstavlja se grafički, na ruži vetrova. Određuje se pomoću Vildovog vetrokaza.
• Brzina vetra je put koji čestice vazduha pređu u jednoj sekundi. Meri se anemometrom i izražava u m/s. Zavisi od reljefa, biljnog pokrivača... Grad smanjuje godišnju brzinu vetra.
• Jačina vetra predstavlja pritisak koji on vrši na vertikalnu površinu. Određuje se po Boforovoj skali, koja ima 13 stepeni.
• Vetar je jedan od najznačajnijih izvora obnovljive energije.
• Stalni (planetarni) vetrovi su vetrovi koji neprekidno duvaju preko Zemljine površine. Tu spadaju:

1. Pasati - prizemni vetrovi, duvaju u sloju troposfere (do 2000m), iz suptropskih oblasti ka ekvatoru; zbog Zemljine rotacije skreću ka zapadu. Pojas ekvatorijalnih tišina (kalmi) se nalazi iznad ekvatora, gde se susreću pasati sa jedne i sa druge strane.
2. Antipasati su visinski vetrovi, duvaju iznad pasata i od ekvatora ka suptropskim oblastima. Skreću ka istoku. Na obe hemisfere se obrazuju pojasevi suptropskih tišina(kalmi).
3. Zapadni vetrovi (40* i 64* g.š.) iz oblasti suptropskih anticiklona, skreću ka istoku. Jači su u višim geografskim širinama i izrazitiji su zimi nego leti.
4. Istočni (polarni) vetrovi - nastaju kao posledica strujanja vazduha iz polarnih oblasti visokog vazdušnog pritiska prema depresijama, skreću ka zapadu.

• Monsuni su periodični vetrovi, prouzrukovani sezoskim promenama atmosferskog pritiska u jednom istom mestu. Duvaju u toku određenog vremenskog perioda u jednom pravcu, a zatim u toku sledećeg perioda iste dužine u drugom - zimi sa kopna ka toplijem moru, a leti obrnuto. Zimski monsuni su suvi, a letnji donose obilne kiše.
• Tropski monsuni (20*N i 15*S) - južna i istočna Azija: Pakistan, Indija, Bangaldeš, Indokina.
• Vantropski monsuni - Daleki istok: Japan, istočni Sibir, istočna Kina.
• Dnevni vetrovi su monsuni sa polusnevnom periodom - u toku dana duvaju u jednom pravcu, a u toku noći usuprotnom. Tu spadaju: danik, noćnik, dolinski i gorski vetar. Najizrazitiji su u tropskim predelima.
• Lokalni vetrovi su vetrovi karakteristični za određene oblasti na Zemlji. Nastaju pod uticajem lokalnih prirodnih uslova, imaju uvek isti pravac i podržavaju iste vremenske prilike. To su:

1. Košava - severoistočni deo Srbije, dolinom Dunava i u Vojvodini. Duva na mahove (udare) čija brzina prelazi 100km/h. Javlja se tokom cele godine, najčešće u jesen i zimu, traje dva do tri dana.
2. Bura - istočna obala Jadranskog mora. Suv i izrazito mahovit vetar, brzine i do 180 km/h. Uglavnom od oktobra do marta, traje dva do tri dana.
3. Jugo (široko) - uzdužna osa Jadranskog mora, duva oko 4 dana.
4. Fen - Alpi. Jak i slapovit planinski vetar, donosi vedro i toplo vreme. U zimskom periodu izaziva lavine i naglo topljenje snega, pa ga nazivaju i "snegožder".
5. Vardarac - Balkansko poluostrvo, depresija iznad Egejskog mora. Traje 1-2 dana, dostiže brzinu do 60 km/h, uglavnom zimi; nazivaju ga i "kortiazis".
6. Maestral - istoćna obala Jadrana. Traje jedan do dva dana, male i konstantne brzine.
7. Tornado - južni i centralni delovi SAD i Meksiko. Vrlo snažan vazdušni vrtlog u obliku levka, sastoji se od kapljica vode, peska, prašine. Nastaje u sparnim letnjim danima pri intenzivnom zagrevanju vazduha i jakim uzlaznim strujama. Kreće se brzinom do 50 km/h, a u samom vrtlogu vazduh rotira brzinom i do 800 km/h. Ukoliko nastane na moru, naziva se morska pijavica (tromba).

• Meteorologija je nauka koja proučava atmosferske pojave i zakone po kojima se one dešavaju.
• Klimatologija je nauka koja proučava klimu raznih delova sveta, uslove pri kojima se obrazuje i njen uticaj (geografska disciplina).

SUNČEVA RADIJACIJA

• Sunčeva radijacija (zračenje) je nosilac sunčeve energije i na Zemlju dospeva u vidu ultraljubičastih i infracrvenih elektromagnetnih talasa. Jedan deo sunčevih zraka apsorbuje atmosfera a drugi deo se odbija od čestica u atmosferi i rasipa u svim pravcima - difuzna refleksija.
• Sumarna radijacija (globalno zračenje) je celokupno Sunčevo zračenje koje dopre do Zemlje u vidu direktnog zračenja.

TEMPERATURA VAZDUHA

• Vazduh se najvećim delom zagreva od podloge, a vrlo malo pri prolasku Sunčevih zraka kroz atmosferu. Hladi se izručivanjem vlastite toplote i pri dodiru s hladnijom podlogom. Kopno se brže zagreva i hladi u odnosu na vodu, jer ono ima malu specifičnu toplotu.
• Zavisi od termičkih uslova na podlozi i od brzine i načina prenošenja te toplote u atmosferu.
• Temperatura vazduha je toplotno stanje vazduha, stepen njegove zagrejanosti.
• Meri se termometrima, koji rade na principu širenja tela pri zagrevanju i skupljanja pri hlađenju (Celzijusova i Farenhajtova skala, F-32:9=C:5).
• Najviše i najniže temperature u toku dana se mere maksimalnim i minimalnim termometrom. Za neprekidno registrovanje promena temperature vazduha u toku dana ili nedelje koriste se termografi.
• Svi instrumenti za merenje temperature vazduha su smešteni u termometarskim (meteorološkim) kućicama, na visini od 2m gde su izloženi slobodnom strujanju vazduha.
• Srednja dnevna temperatura se određuje na osnovu merenja u 7, 14 i 21 h. Srednju mesečnu daje zbir svih srednjih dnevnih temperatura podeljen sa brojem dana u mesecu. Prosečnu godišnju temperaturu vazduha daje zbir srednjih mesečnih temperatura podeljen sa 12.
• Kada se insolacija(kratkotalsno zračenje) i radijacija(dugotalasno zračenje) izjednače, temperatura vazduha dostiže svoj dnevni maksimum - oko 14h.
• Dnevni hod temperature zavisi od geografske širine, nadmorske visine, godišnjeg doba, reljefa, stepena oblačbosti... Izrazitiji je iznad kontinenata nego iznad okeana.
• Godišnje promene temperature zavise od Zemljinog kretanja oko sunca i nagiba njene rotacione ose u odnosu na ekliptiku. Najveću insolaciju Zemlja prima u vreme letnjeg solsticaja (21. ili 22. jun) a najmanju u vreme zimskog solsticaja (22. decembra).
• Klimat sa velikim godišnjim amplitudama (promenama) temperature naziva se kontinentalan, a sa malim maritimni.
• Temperatura opada sa porastom nadmorske visine (oko 0.6*C na 100m).
• Snižavanje temperature na svakih 100m visine naziva se termički gradijent. Rast temperature sa visinom naziva se temperaturna inverzija, od velikog je značaja za zagađenje atmosfere.
• Horizontalni raspored temperatura na Zemlji pokazuje se na kartama pomoću linija koje povezuju mesta sa jednakim temperaturama vazduha - izoterme. Linija koja spaja mesta sa najvišim godišnjim temperaturama na Zemlji zove se termički ekvator.
• Najniže temperature se javljaju u istočnom Sibiru i na Grenlandu; na Antartiku se nalazi "pol hladnoće". San Luj (Meksiko) je najtoplije mesto na Zemlji; Iynad Kalifornije, severne Afrike i Arabije nalaze se "ostrva toplote".
• Kolebanje temperature na Zemlji je 146.1*C.

MOMENT SILE

Moment sile je uzrok ubrzanog rotacionog kretanja tela.

Intenzitet momenta sile jednak je proizvodu sile i kraka sile.

M=F*d       d - krak sile (najkraće rastojanje pravca sile od ose rotacije)

Intenzitet momenta sile određen je i formulom:

M=r*Ft      r - intenzitet radijus vektora napadne tačke sile; Ft - tangencijalna sila/tangencijalna komponenta sile

Merna jedinica momenta sile je 1Nm.

Ima pravac ose rotacije a smer određen pravilom desne šake.

Ako na telo deluje moment sile, telo rotira konstantnom ugaonom brzinom. - Primena I Njutnovog zakona     α=const

MOMENT INERCIJE

Moment inercije je mera inertnosti tela pri rotacionom kretanju.

To je koeficijent srazmernosti momenta sile i ugaonog ubrzanja.

Moment inercije materijalne tačke jednak je proizvodu mase materijalne tačke i kvadrata njene udaljenosti od ose rotacije.

I=m*r2

Merna jedinica je 1 kg*m2

Primena II Njutnovog zakona:   I*α = M1+M2+...+Mk

Moment inercije kod nekih geometrijskih tela:

1. diska : I=1/2*m*r2
2. štapa : I= 1/12*m*l2
3. kugle : I= 2/5*m*R2

Moment inercije analogan je masi tela kod translatornog kretanja.

Moment inercije nekog tela jednak je zbiru momenata inercije svih njegovih delića koji se mogu smatrati materijalnim tačkama.     I= I1 + I2 +...+Ik

ŠTAJNEROVA TEOREMA

Štajnerova teorema se koristi za određivanje momenta inercije kod tela čije je osa rotacije paralelna sa centralnom osom. Glasi:

Ako je Ic moment inercije tela u odnosu na osu koja prolazi kroz centar mase, onda je moment inercije u odnosu na proizvoljnu osu, paralelnu sa datom centralnom, :

I = Ic+md2m - masa tela     d - rastojanje između osa

MOMENT IMPULSA

Moment impulsa tela koje rotira oko fiksne ose jednak je proizvodu momenta inercije i ugaone brzine tela.

L = I*w

Moment impulsa materijalne tačke koja se kreće po kružnoj putanji jednak je proizvodu impulsa materijalne tačke i poluprečnika putanje.

L = p*r

Intenzitet momenta impulsa čestice u odnosu na neku tačku jednak je proizvodu impulsa čestice i najkraćeg rastojanja od pravca vektora impulsa do date tačke.

L = p*d

Merna jedinica je 1 (kg * m2)/s.

Ima isti pravac i smer kao vektor ugaone brzine.

OSNOVNI ZAKON DINAMIKE ROTACIJE

ΔL/Δt = M

Količnik promene momenta impulsa tela i vremenskog intervala u kojem je ta promena napravljena jednak je rezultujućem momentu sile koji deluje na telo.

Iα = M

Proizvod momenta inercije i ugaonog ubrzanja tela jednak je rezultujućem momentu sile koji deluje na telo.

Poluga je bilo koje telo koje može da rotira ili osciluje oko neke nepokretne tačke.

RAVNOTEŽA

Telo je u ravnoteži kada miruje ili kada se kreće ravnomerno - nema ni ubrzanje ni ugaono ubrzanje.    a=0    α=0

Telo je u ravnoteži ako su sume svih komponenti sila u pravcu x i z ose i suma svih momenata sile jednaki nuli.

Uslovi ravnoteže:

1. Vektorski zbir svih sila koje deluju na telo jednak je nuli.   F1+F2+F3...+Fk=0
2. Vektorski zbir svih momenata sila koje deluju na telo jednak je nuli. M1+M2+...Mk=0

  zbog toga što su ubrzanje i ugaono ubrzanje jednaki nuli

Ravnoteža može biti stabilna, labilna i indiferentna.

Telo je u stabilnoj ravnoteži ako nakon slučajnog pomeraja iz tog položaja delujue unutrašnja sila koja to telo vraća nazad.

Telo je u labilnoj ravnoteži ako nakon slučajnog pomeraja iz tog položaja deluje sila koja telo još više udaljava odatle.

Telo je u indiferentnoj ravnoteži ako nakon slučajnog pomeraja iz nekog položaja u novi, ostaje u novom položaju.

• Atmosfera je vazdušni omotač Zemlje koji se sa njom okreće oko zajedničke ose.
• Smatra se da dopire i do 20 000 km.
• Omogućava život na planeti i štiti je od mnogih nepovoljnih uticaja, sprečava prekomerno zagrevanje i hlađenje Zemlja i štiti od ultraljubičastog zračenja.
• Atmosfera je smeša gasova promenljive ili stalne koncentracije. Ona sadrži i razne čvrste primese - aerosoli.
• Aerosoli su lebdeće čestice prašine, čađi, pepela, soli, biljne spore, bakterije... Služe kao kondenzaciona jezgra, stvaraju povoljnije uslove za izlučivanje padavina, upijaju ili rasejavaju deo sunčeve radijacije.
• Homosfera je deo atmosfere do 100 km visine, gde je njen hemijski sastav stalan.Iznad se nalazi heterosfera.
• Osnovni sastojci atmosfere su:

1. azot 78%
2. kiseonik 21%
3. argon 0.9%
4. ugljen-dioksid 0.03%

        Oni čine 99.93% ukupne zapremine suvog vazduha.

• Sastav atmosfere se menja sa visinom.
• Ozon je primesa vazduha i najvise ga ima na visini od 20-25 km.
• Vazduh je najgušći pri Zemljinoj površini.
• Atmosfera se deli na slojeve:

1. TROPOSFERA - najniži i najgušći deo atmosfere, od 8-18 km. Čini 80% mase atmosfere. Temperatura opada sa visinom.
2. STRATOSFERA - 20-55 km iznad zemljine površine, temperatura raste sa visinom. U njoj se nalazi sloj sa ozonom: OZONOSFERA(20-25km).
3. MEZOSFERA - do 80km visine, temperatura opada. U ovoj sferi sagoreva većina meteorita.
4. TERMOSFERA - 80-800km visine, visoke temperature koje dostižu i 1000C. Vazduh je veoma razređen, pa se ova sfera naziva i jonosfera. Ima veliki značaj za širenje radio talasa, u njoj nastaje polarna svetlost.
5. EGZOSFERA - 800 do 3000 km, vazduh u ovoj sferi je sličan vakuumu pa utiče na kretanje čestica u njemu.

• Fonetika je deo nauke o jeziku koji proučava glasove i njihove promene. Ona je i fiziološka i fizička nauka.
• Govorni organi ljudskog tela su:

1. pluća, trbušni mišići, dijafragma i dušnik - skupljanje, istiskivanje i sprovođenje vazduha
2. glasne žice, jezik, zadnje i prednje nepce, alveole, zubi i usne - proizvođenje glasova
3. ždreona, usna i nosna duplja - pojačavanje glasova

• Glas je proizvod druge i treće skupine govornih organa.
• Tri sastavna elementa glasa su: jačina, visina i boja.
• Jaćina zavisi od amplitude, ukoliko je amplituda veća - utoliko je glas jači.
• Visina zavisi od brzine kojom trepereće telo treperi - što je veći broj treptaja u jedinici vremena, to je glas viši.
• Boja je određena oblikom rezonatora (ždreona duplja, usta, nos). Svaki čovek ima posebnu boju glasa jer je oblik govornih rezoatora kod svakog pojedinca različit.

• Atmosferski (vazdušni) pritisak  je pritisak vazdušnog stuba od gornje granice atmosfere na horizontalnu površinu od 1 cm2.

• Izražava se u milibarima - mb.
• Normalni vazdušni pritisak je pritisak vrednosti 1.013 mb - na nivou mora, na geografskoj širini od 45* i pri temperaturi od 0*C.
• Vazdušni pritisak opada sa povećanjem nadmorske visine, zbog toga što se smanjuje visina vazdušnog stuba.
• Zavisi od temperature i vlažnosti vazduha. Topliji vazduh je lakši i ređi, pa mu je i pritisak manji, dok je suv vazduh težak pa ima i veći vazdušni pritisak.

• Vazdušni pritisak meri se živinim barometrom, aneroidom (metalni barometar) i barografom.
• Horizontalni raspored vazdušnog pritiska na Zemlji prikazuje se na kartama pomoću izobara. Izobari su krive linije koje povezuju sva mesta jednakog pritiska.
• Oblasti u kojima je vazdušni pritisak viši od normalnog nazivaju se anticikloni, a oblasti u kojima je niži cikloni (depresije). Na karti se predstavljaju zatvorenim izobarama u čijem je centru najviša, odnosno najniža vrednost pritiska.
• Oblasti u kojima je vazdušni pritisak stalan tokom cele godine su:

1. EKVATORIJALNI POJAS - niskog pritiska, zbog izdizanja toplog i vlažnog vazduha
2. SUPTROPSKE OBLASTI - visokog pritiska, zbog spuštanja suvog vazduha
3. SUBPOLARNI POJAS - niskog pritiska, zbog izdizanja toplijeg vazduha iz nižih geografskih širina
4. POLARNE OBLASTI - visokog pritiska, zbog stalno niskih temperatura

• Cirkulacija atmosfere je strujanje vazduha u atmosferi koje nastaje kao posledica razlike u vazdušnom pritisku.
• Postoje tri oblika strujanja vazduha:

1. Opšta cirkulacija - stalna i postoji preko cele godine; odvija se u atmosferi u sloju do 2 km visine. Ona je posledica razlike u temperaturi između pojedinih delova Zemlje i njome se razmenjuje toplota i na taj način održava ravnoteža između toplih i hladnih oblasti. Ova cirkulacija sastoji se iz tri dela: tropski, gde se javljaju pasati (vetrovi koji duvaju iz suptropskih oblasti prema ekvatoru), vantropski - pojas zapadnih vetrova i polarni - u kom duvaju polarni istočni vetrovi.
2. Sekundarna cirkulacija atmosfere je cirkulacija izazvana ciklonskim i anticiklonskim strujanjima, odnosno frontovima. Frontovi su poremećaji u atmosferi nastali na mestu dodira toplog i hladnog vazduha i utiču na promenu temperature vazduha, oblačnost i formiranje padavina.
3. Lokalna i regionalna cirkulacija atmosfere zahvata male prostore i javlja se kao posledica njihovog nejednakog zagrevanja u toku kraćeg vremenskog perioda.

Najveći uticaj na vreme u našoj zemlji imaju cikloni koji dolaze iz Đenovskog zaliva.

Srpski jezik 

Srpski jezik spada u indoevropsku porodicu jezika, koju čine jezici koji potiču od istog jezika.

Indoevropska grupa jezika se danas deli na više grana, a jedna od tih grana je slovenska grupa jezika, kojoj pripada srpski jezik. Od jednog zajedničkog prajezika, koji se u nauci naziva praslovenski, izdvojile su se tri jezičke grupe: istočnoslovenska, zapadnoslovenska i južnoslovenska.

Istočnoslovenska grupa: ruski, beloruski, ukrajinski;

Zapadnoslovenska grupa: poljski, češki, slovački;

Južnoslovenska grupa: slovenački, makedonski, bugarski, srpski;

Dijalekti

Srpskim jezikom govore Srbi u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ali se govor razlikuje u određenim krajevima. Ovi govori koji imaju posebne osobine su dijalekti srpskog jezika, koje delimo po:

•  izgovoru nekadašnjeg glasa "jat";
•  gramatičkim osobinama (broj akcenata, padeža itd.)

Ekavski (dete) i (i)jekavski (dijete) su književni izgovori, a ikavski (dite) nije.

- Podela prema zameni nekadašnjeg glasa "jat":

Skinula sam nove pesme sa neta. (ekavski izgovor)

Skinula sam nove pjesme sa neta. ((i)jekavski izgovor)

Kratkom E u ekavskom odgovara JE u (i)jekavskom, a dugom E odgovara IJE u (i)jekavskom.

U književnnom jeziku pravilno je jotovanje glasova L i N, a jotovanje T i D je nepravilno.

djevojka ne đevojka 

Ponekad se jotovanje u (i)jekavskom izgovoru javlja kao I prema E u ekavskom:

dio, vijavica, smijati se...

-Podela prema gramatičkim osobinama govora:

1. Prizrensko-timočki dijalekat

- Ja vino točim, vino ne pijem; pesnu iskam, pesnu ne slušam, a sve zaradi tebe, Zone!... U lov idem, pušku ne ispalim! Ništo ne znajem za sebe, a sve zaradi tebe... Ja si idem, pa... kako onoj govedo kada se, ete, napase od travku zanovet... brljiv stado', Zone!
- He!...
Mane ućuta. Nastade mala pauza. Mane se maši tabakere i stade praviti cigaru.
- Pušti me! - otima se Zona.
- Ostani jošte malko! - zaustavlja je Mane. - Vardaj, Vaske!... Od tatka mi ostade kuća i lojze i njive... a ja si i sam jošte kupi i spečali. Znajem si zanajat, esnaf-čovek sam...
- Znajem...
- Imam si dućan.
- Znajem, de.
- I mušterije imam sijasvet...
- Dobro, de!

                                                              "Zona Zamfirova",Stevan Sremac

osobine ovog dijalekta:

• postoji samo jedan akcenat, koji može da se javi na bilo kom slogu u reči
• ima samo dva padeža: nominativ i akuzativ
• upotrebljava se zamenica si za sva lica
• futur se gradi od prezenta glagola HTETI i prezenta glagola koji se menja

2. Kosovsko-resavski dijalekat

 Ovaj Ljubisa, nije ko drugi kafedzije, bio pijanica i opste retko se napivao, a kad se napije, sedne pa place.Namesti se na tronosku kraj sporeta, pusi cigaru, a niz nos mu i obrazi lete suze ko da mu u oci uso dim.I onda govori kako mu zivot otiso u nista i kako vise nema zasta da zivi.
 "Ja sam se," veli, " s moj zivot razminuo kaj da se nikad nismo ni sreli, a to sto sad zivim, nije zivot, no svinjska balega. Ja nemam zasta da zivim."
Sam tako.
A sutradan opet vazdan radi ko da nije bilo nista.I ono juceranje ne spominje......

                                                             "Petrijin Venac", Dragoslav Mihailovic

osobine ovog dijalekta:

• javljaju se samo dva akcenta
• javlja se sažimanje samoglasnika
• u instrumentalu jednine često se dodaje nastavak -em
• izjednačavaju se akuzativ i lokativ

3. Šumadijsko-vojvođanski dijalekat

- Oho! - cudi se pop Spira. - Kol'ko to izbi?
- Sedamnaest, ali to je upravo dvanaest... morate uvek pet opcigovati, - veli pop Cira - pa onda je taman tacno toliko sati.
- Pa pre ste opcigovali cetir?
- The, pre onako, a od nekog vremena ovako. Sad ovako poc'o, pa sta mu znate? - veli pop Cira.
- A sto ga ne date da se opravi? - veli pop Spira. - Rek'o bi da je dobar sat... mog'o bi jos da posluzi.
- Ta, man'te ga do djavola, - veli gospoja Persa zevajuci i zaklanjajuci usta - a sta vec nismo probali, i kud ga nismo siljali, pa nista.
- Nepopraviv je! - veli pop Cira.

                                                                           "Pop Ćira i pop Spira", Stevan Sremac 

osobine ovog dijalekta:

• javlja se sedam padeža
• javlja se sažimanje samoglasnika
• zastupljeni su svi akcenti
• u nekim rečima javlja se i umesto e

4. Zetsko-raški dijalekat 

Milovan Janičin Vujošević, iz Brskuta, reka je:
»Ja sam, tako mi duše, svakoga čoeka moga na mejdan dobit!«
Pitali su ga:
»Kako, striko Milovane?«
Milovan:
»Lasno, duše mi! On se naijedi, pa me psuje, skačući i drkteći od ijeda! Ja ne govorim
ništa. Kad sjutradan, on ka kvasan, stidi se i kaje od svojije riječi! Eto, ja dobio, a on
izgubio!«

                                              Primjeri čojstva i junaštva, Marko Miljanov

osobine ovog dijalekta:

• javljaju se samo silazni akcenti, koji se mogu naći na bilo kom slogu
• umesto lokativa se javlja akuzativ
• čuvaju se stari nastavci u zameničkoj promeni
• infinitiv je bez -i

5. Istočnohercegovački dijalekat

Srbija je gotovo sva, osim đekoji mali mjesta pored veliki voda, brdovita; i sva je, oim đekoji kamenjaka po velikim brdima, i mjesta, kud su sela i varoši, zarasla u šumu, ponajviše rastovu i bukovu... Iz sviju brda teku nebrojeni potočići na sve strane, koji se malo-pomalo skupljaju u velike rijeke.

                                                    Srpska istorija našega vremena, Vuk St. Karadžić

osobine ovog dijalekta:

• javljaju se svi akcenti
• javlja se sedam padeža
• dosledno se vrši (i)jekavsko jotovanje
• često se nejavlja glas H

Književni jezik je opšti, zvanični jezik, koji ima svoju jasno određenu normu. U osnovi književnog jezika ekavskog izgovora je šumadijsko-vojvođanski dijalekat, a književnog jezika (i)jekavskog izgovora je istočnohercegovački dijalekat.

Razlika između narodnog i književnog jezika:

Narodni jezik                             Književni jezik

- koristi se na ograničenoj              - koristi se na celokupnoj teritoriji

  teritoriji                                    - u zvaničnoj upotrebi

- u nezvaničnim prilikama               - u govoru i pisanju 

- u govoru                                  - ustaljen i pravilan

- neujednačen je i raznolik 

Glas je jedinica govora. Slovo je pisani znak za glas.

• U srpskom jeziku ima 30 glasova i 30 slova, dakle svaki glas ima jedan pisani znak. 

Svi glasovi se dele na samoglasnike i suglasnike.

Samoglasnici se izgovaraju tako što vazdušna struja slobodno prolazi između govornih organa, zbog čega oni spadaju u nelokalizovane glasove, tj. one kojima se ne može odrediti mesto izgovora u govornom aparatu. Pri njihovom izgovoru glasne žice trepere čime se stvara ton. Zato su svi samoglasnici zvučni glasovi.

U srpskom jeziku postoji pet samoglasnika: a, e, i, o, u.

Suglasnici se izgovaraju tako što vazdušna struja nailazi na neku prepreku u usnoj duplji, zbog čega  suglasnici spadaju u lokalizovane glasove, tj. one kojima se može odrediti mesto izgovora u govornom aparatu. Neki suglasnici su bezvučni dok su drugi zvučni, samim tim, pri izgovoru nekih suglasnika glasne žice trepere, a pri izgovoru ostalih, glasne žice ne trepere.

• Podela suglasnika po zvučnosti

ZVUČNI:      B,D,G,Đ,Ž,Z,Dž;

BEZVUČNI:   P,T,K,Ć,Š,S,Č,F,H,C; 

Suglasnik R može ponekad biti i samoglasnik, pa takvo R postaje nosilac sloga(slogotvorno R).

Suglasnici se, takođe, dele prema tome kako se stvaraju, odnosno, kako se "čuju", na šumne suglasnike i sonante.

Šumni (pravi) suglasnici se izgovaraju tako što vazdušna struja nailazi na prepreku, pa se čuju kao šumovi. U srpskom jeziku ima 17 šumnih suglasnika:

b,p,d,t,g,k,đ,ć,ž,š,z,s,dž,č,f,h,c.

Sonanti se izgovaraju tako što glasne žice trepere, ali vazdušna struja nema potpuno slobodan prolaz, pa se čuju kao tonovi popraćeni šumom. Prema tome, svi sonanti su zvučni, i ima ih osam:

v,r,l,j,m,n,nj,lj.

Podela suglasnika po mestu izgovora izgleda ovako:

ZADNJONEPČANI: k,g,h;

PREDNJONEPČANI: j,lj,nj,ć,đ,č,dž,š,ž;

JEZIČNI: l,r,n;

USNENI: b,p,m;

USNENO-ZUBNI: v,f;

ZUBNI: d,t,z,s,c;

AFRIKATE(SLIVENI): đ,ć,dž,č,c;